Sukcesija (NA KOSOVU)

Deset godina je prošlo od potpisivanja protokola o tim principima zvanično naslovljenog „Sporazum o pitanjima sukcesije“ i zgodan je čas da se podvuče crta i izvuku zaključci o rezultatima te ostavinske rasprave. Tim pre, i naročito zato što će se, po svemu sudeći, i imovinsko-pravno raskusurivanje između Kosova i Srbije obavljati na sukcesijskim principima. U tom smislu, Ahtisarijev plan je na Sporazum o pitanjima sukcesije oslonjen, a zasad nema naznaka da bi Ahtisarijev plan mogao biti stavljen van snage, naprotiv taj se plan po svemu sudeći primenjuje. Dakle, podvlačenje crte i sabiranje pozitivnih i negativnih rezultata devetogodišnjeg primenjivanja Sporazuma o sukcesiji (ratifikovan 2004), veoma bi mnogo pomogli Srbiji kod budućih dogovora oko imovinsko-pravnih pitanja na Kosovu. Najkraće rečeno, ima imovinsko-pravnih pitanja koja bi trebalo rešiti pre nego što se potpišu konačni sporazumi između Beograda i Prištine, makar i ne obuhvatali priznanje kosovske nezavisnosti (recimo, pitanjem vlasništva nad Trepčom već bi trebalo da se bavi tim najboljih pravnika). Jer se Sporazum o pitanjima sukcesije pokazao kao nedovoljno dobra garancija za rešavanje takvih pitanja. Ako je Srbiji stalo do privatne i imovine firmi na Kosovu, taj joj je nuak nezamenjiv. Ma koliko bio skandalozan, spor između Hrvatske i Slovenije oko Ljubljanske banke je, kao bogomdan, iz dva razloga: taj spor je opet oživeo izgubljeni interes za ostavinsku raspravu između država koje su se razišle, a istovremeno je pokazao njene slabe tačke. Ključno naravoučenije: neka pitanja se moraju rešiti pre nego što se stavi bilo kakav potpis!

BOLJIMA BOLJI ODOŠE, NAMA JELKO KACIN: Pošto je država u Srbiji krajem devedesetih godina izgubila svaki ugled i uvažavanje, mada se mi oko poštovanja države ne pretržemo ni inače, pošto je država dakle bila izgubila svako poverenje naroda, nije se moglo ni zamilisliti da se na nju prenese pravo da zastupa i privatne interese u ostavinskoj raspravi „pokojne“ SFRJ. Kad je sredinom 90-tih tadašnja Savezna vlada samo pozvala firme i privatna lica da , radi evidencije, prijave svoju imovinu u bivšim jugoslovenskim republikama nije nam palo ništa drugo na pamet nego da optužimo ratovima iscrpenu državu da sprema da zloupotrebi i privatnu imovinu. Kad je Sporazum o sukcesiji potpisan naši predstavnici u tim pregovorima bili su puni sreće: tu nije pominjana ratna šteta, sva imovina SFRJ pripala je onoj republici na čijoj se teritoriji nalazila što bi moglo da znači da smo mi čak i profitirali, firmama i građanima (stanovi, penzije, devizna štednja) garantovana su prava na dan 31.12. 1990. godine i pravičan tretman pred svim sudovima država naslednica. Zlato i devize u inostranstvu i diplomatsko-konzularna predstavništva trebalo je da se podele po ključu MMF-a. Tu je mali problem predstavljalo da se nađu te preostale devize, a medijima, pa i političarima, najinteresantnija je bila podela stanova, rezidencija i ambasada po inostranstvu. I u jednom i u drugom slučaju mi smo izgleda zaključili da smo u savršenoj zatečenoj poziciji, pa nastojimo da je održimo i dalje Do dana današnjeg ta podela nije okončana. Ali građani i firme su pukli. Niti su dobili imovinu nazad, niti pravičan tretman pred svim sudovima. Sem pred onim u Strazburu. U Hrvatskoj, međutim, društvene stanove neće da vrate korisnicima sa stanjem 31.12.1990. ni po konačnoj presudi tog suda. Tako ne tvrdi samo Milorad Dodik. Tako da je firmama i građanima, ukoliko su i jedni i drugi još u životu, preostalo jedino da se oslone na svoje nacionalne države. Pa onda se svi čude što se narod nacionalno homogenizuje. Hrvatska će, po svemu sudeći, povući svoju tužbu protiv Slovenije zbog neisplaćene stare devizne štednje hrvatskim građanima, od oko pola milijarde evra, jer joj drugačije Slovenija neće dozvoliti da uđe u EU. Pa će problem ponovo da se vrati u Sporazum o sukcesiji gde je od tog problema i onih koji su ga rešavali, glavom bez obzira, pobegla Banka za međunarodna poravnanja iz Bazela. Sad se saglasila da Hrvatskoj i Sloveniji da prostorije i obezbedi administrativne uslove za nastavak pregovora. Pa kad završe… „Slovenija ne ucenjuje Hrvatsku, to je rekao vaš predsednik Josipović“, izjavio je Jelko Kacin u jednoj hrvatskoj emisiji. „Ko kaže? Naš predsednik, ma on je profa“, odgovara mu sagovornik. To je onaj predsednik, profesor Pravnog fakulteta, koji zna šta priča: pa je baš neki dan rekao da će zakon o uvođenju ćirilice biti poštovan, samo neće biti i primenjen. I u ovakvom, i još gorem stanju, će svi džumle biti primljeni u EU! Gde ih već čekaju Rumunija, Bugarska, a falimo još samo mi.

ZAKLJUČAK: Dakle, da li se nama postojeći Sporazum o sukcesiji, ukupno uzev, a računajući dobitak za državu, a gubitak za privatna lica, dosad isplatio? Ili je nepatriotski što to uopšte pitam.