Suša ima i dobru stranu

Saša Nikašinović Da ministar poljoprivrede neće moći sam da se izbori sa nevoljama koje donosi suša Vlada Srbije je shvatila tek prošle nedelje. U to vreme neki njeni članovi već su bili na odmoru – brčkali se na moru ili udisali svež planinski vazduh. Odmor im se nije prekidao, pa su smislili rešenje koje će im dati dovoljno vremena da o svemu dobro razmisle. Na telefonskoj sednici Vlade doneli su odluku o tromesečnoj zabrani izvoza pšenice, kukuruza, soje i suncokreta. I sad čekaju da ta njihova telefonska odluka smiri cene.
Zabranu izvoza, naravno, nisu svi dočekali s oduševljenjem. Ima i onih koji ovu odluku brane, tvrdeći da je ona bila iznuđena situacijom na tržištu. Tačno je da je bila iznuđena, ali time što Vlada nije na vreme shvatila kakve će biti posledice suše. Bilo je dovoljno vremena i za neke druge mere, efikasnije od tromesečne obustave izvoza. Ne bi bila potrebna nikakva telefonska sednica.
U ovom trenutku najkritičnije je sa pšenicom, a nije trebalo čekati avgust da bi se to videlo. Već u aprilu bilo je jasno da su prinosi pšenice u celom svetu podbacili. U junu, kada je počela žetva, nije više bilo baš nikakvih dilema. U Srbiji je, međutim, sve vrvelo od optimističkih izjava – imamo dovoljno pšenice za domaće potrebe, preostaće i za izvoz. Na nagoveštaje da bi hleb trebalo da poskupi ministar poljoprivrede Slobodan Milosavljević odgovarao je tada da za takvo poskupljenje nema nikakvih osnova. Sada se situacija promenila, pa ministar traži od privatnih pekara da poskupljenje odlože do 1. septembra. A odlaganje je potrebno da bi Vlada smislila šta da učini.
To što Vlada bude smislila samo će da ublaži poskupljenje hleba, ali se ono bez izuzetno velikih troškova države ne može izbeći. Kukuruz je već sada preskup zbog najave lošeg ovogodišnjeg roda, a posledica će biti poskupljenje mesa već za koju nedelju. Kad uljare na jesen počnu da prerađuju suncokret ulje će, već je najavljeno, biti skuplje verovatno čak za 60 dinara po litru. Šećer zasad niko ne pominje, mada je više nego jasno da će i on dobiti novu, višu cenu. Tu je i poskupljenje povrća i voća, već nedeljama vidljivo na pijaci.
Vlada nema ni dovoljno para ni čarobnu gumicu kojom bi sva ta poskupljenja izbrisala. A sve su to proizvodi koji zbog visokih pondera snažno utiču na opšti nivo cena. Inflacija će, dakle, biti osetno viša nego što se najavljivalo i očekivalo. Mere Narodne banke koja je dosad inflaciju držala pod kontrolom neće tu više moći da pomognu. Pogotovu što uz visoke cene poljoprivrednih artikala stiže i poskupljenje goriva, komunalnih usluga, pa i nova tarifa za struju. Kad se tome doda i galantni ovogodišnji budžet, postaje više nego jasno da se ovogodišnja inflacija neće moći držati na uzdi.
Prerano je za prognozu koliki će biti ukupan nivo inflacije. Kako sada izgleda, nema razloga da se situacija preterano dramatizuje – inflacija bi trebalo da se zadrži na jednocifrenom nivou. Navikli smo se i na mnogo gore od toga. Ipak, rast za nekoliko postotaka veći nego što se planiralo pokvariće mnoge računice i države i privrede i građana. A kada je o građanima i njihovim novčanicima reč, oni bi trebalo da budu svesni da će visoki realni rast zarada zabeležen u prvom polugođu početi da se topi u drugom. Koliko brzo – videćemo. Onima koji to mogu sebi da priušte treba preporučiti nešto štedljivije ponašanje.