Tri majmuna na Beogradskom univerzitetu 1Foto: Lična arhiva

Dozvolite da Vas podsetim na japansku poslovicu o tri mudra majmuna, tzv. Sanzaru.

Prvi majmun, Mizaru, pokriva oči da ne vidi zlo, Kikazaru pokriva uši da ne čuje zlo, a Ivazaru usta kako ne bi govorio zlo. Na stranu sada geneza ove poslovice iz Konfucija i njene parafraze u japanskom.

U Evropi se ona odomaćila u značenju svesnog sklanjanja pogleda kako bi se izbegle neprilike.

Možda je takva mudrost u životu korisna, ali je ona, van svake sumnje, suprotna naučnim i etičkim načelima kojima jedan univerzitet treba da se rukovodi u svekolikoj svojoj delatnosti. Drugim rečima, od ljudi na univerzitetu se ne očekuje da prećutkuje zlo, nego da smelo govore istinu.

Reč je o sledećem.

Penzionisan sam u zvanju vanrednog profesora Filološkog fakulteta 1. oktobra 2018. godine, iako sam u zakonskom roku ispunio sve uslove za izbor u više zvanje po daleko strožim kriterijumima od onih koji su važili do tada.

Od kada je Komisija za plan i razvoj Fakulteta odobrila raspisivanje konkursa za mesto redovnog profesora za predmet Nemačka književnost, 5. septembra 2017, na četiri sednice Izbornog veća nedostajao je kvorum.

U znak protesta štrajkovao sam glađu od prvog dana letnjeg semestra, 26. februara 2018. godini, sedeći naočigled prolaznika u izlogu Fakulteta, u Knez Mihailovoj ulici.

Kako je odjek u medijima bio neočekivano veliki, smatrao sam da je cilj moga protesta ostvaren i štrajk prekinuo posle tri dana. Vi o tome, naravno, ništa niste čuli ni videli.

Nastavno-naučno i Izborno veće Fakulteta su potom početkom marta imali kvorum, ali ne kao rezultat moga štrajka, već zato što je na dnevnom redu bio produžetak radnog staža dekanki Fakulteta.

Usvojeno je tom prilikom bez ikakve primedbe i raspisivanje moga konkursa.

Pozitivan referat je predat 10. aprila i posle stavljanja na uvid javnosti, bez ijedne primedbe, stajao na dnevnom redu Izbornog veća Fakulteta tokom šest narednih uzastopnih sednica, na kojima se zbog nedostataka kvoruma o njemu nije glasalo.

Na prvoj sednici Izbornog veća posle moga odlaska u penziju kvoruma je bilo.

Vama i rektorskom kolegijumu sam uputio žalbe prošle godine i dobio dva odgovora uvek sa objašnjenjem da se konkurs za izbor obustavlja nastavnikovim odlaskom u penziju na kraju školske godine u kojoj puni 65 godina života.

To mi je nedavno, decembra 2019, u razgovoru ponovila šef pravne službe Rektorata.

Iznad Zakona o visokom školstvu, Statuta Beogradskog univerziteta i Filološkog fakulteta stoje Ustav (vladavina prava, suverenost građana, ljudska prava) i Zakon o radu (radna obaveza, diskriminacija).

Treba samo moći razlikovati radnopravni (penzionisanje) od upravnopravnog postupka (izbor), a to Vi niste hteli.

I drugo, opstrukcija kvoruma nije ništa drugo do namerna diskriminacija, zloupotreba službenog položaja i ukidanje pravne jednakosti.

Zatražio sam prijem kod Vas u dva navrata, ali bez uspeha. Više puta sam se pismeno obraćao dekanki Fakulteta i tražio prijem kod nje, ali niti sam dobio odgovor, niti bio primljen.

Dekanka je inače japanolog, pa se verovatno i ona drži poslovice o tri majmuna.

Pisao je Vama i dekanki Filološkog fakulteta, potkraj 2018. godine i profesor emeritus sa Univerziteta u Gracu, Ditmar Golčnig, počasni doktor više univerziteta, pa i našeg, jedan od vodećih germanista današnjice, ističući da bih „van svake sumnje“ na osnovu mojih radova i međunarodnog naučnog ugleda bio izabran za redovnog profesora na bilo kom austrijskom univerzitetu i da je nedostatak kvoruma njemu neshvatljivo ponašanje. Tim povodom se Vama i dekanki obratila i Austrijska ambasada.

I oni su ostali bez odgovora osetivši tako delotvornost ponašanja tri majmuna na Beogradskom univerzitetu.

Može biti da ste procenili da sa mnom kao nastavnikom slabih naučnih ostvarenja i nema svrhe razgovarati.

Posle završenih studija u Beogradu, studirao sam i doktorirao na Bonskom univerzitetu, disertacija o Kafki mi je objavljena u Nemačkoj i citirana više od četrdeset puta u SAD, Nemačkoj, Holandiji, Francuskoj, Engleskoj, Češkoj, Austriji, Brazilu, Japanu i Turskoj.

Uvrštena je u dve kritičke bibliografije (Minhen i Kembridž).

Prvi tom moje obimne studije o Andriću je ušao u Međunarodnu kritičku bibliografiju za istoriografiju (Berlin i Boston).

Moje knjige se nalaze u mnogim velikim svetskim bibliotekama. Sigurno pomišljate, šta mi je sve to trebalo, kada sam lepo mogao da objavim tri udžbenika od po stotinak stranica i to još u koautorstvu, te bih odavno bio redovan profesor.

Dovoljan razlog da mojoj žalbi posvetite pažnju i primite me na razgovor bile su u poslednje vreme često u javnosti iznešene optužbe na račun fakultetske uprave.

Bilo ih je do te mere teških, da su državni organi morali hitno time da se pozabave i utvrde da li su u pravu oni koji optužuju ili optuženi, te shodno tome preduzeti zakonske mere.

I oni su se, nažalost, držali poslovice o tri majmuna.

Sasvim mi je jasno da Vas ovo pismo neće pokrenuti da promenite Vaše dosadašnje mišljenje, da prosledite moje dopise Odboru za profesionalnu etiku ili jednostavno naložite nastavak mog izbornog postupka.

Ja sam barem izvukao iz svega ovoga jednu gorku pouku.

Objaviću drugi tom studije o Andriću na srpskom, ali više neću objavljivati u Srbiji.

Činiću to tamo gde se naučni rad ceni.

Na Beogradskom univerzitetu to nije slučaj.

S poštovanjem,

Autor je vanredni profesor u penziji

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.