Tužilac vs Tužioca 1Foto: fbd.org.rs

Novi pravosudni zakoni nisu ni stigli do Narodne skupštine ali izgleda da postoji nestrpljenje da se pre njihovog usvajanja ostvare “konkretni“ rezultati u pogledu “reformi“ pravosudnih institucija – posebno tužilaštva.

U tom smislu postaje sve očiglednije da se teži ostvarivanju potpune kontrole rada tužilaštva od strane političkih moćnika i suzbijanja bilo kakvih disonantnih tonova unutar njega.

Pričamo, naravno, o “disciplinovanju“ člana Državnog veća tužilaca Predraga Milovanovića i disciplinskoj prijavi koju je protiv njega podneo tužilac Višeg javnog tužilaštva g. Nenad Stefanović.

Reč je o postupku koji bi potencijalno mogao da ima važne i nesagledive posledice. 1. Kako zbog pravne sudbine predmeta u kojem kao tužilac postupa g. Milovanović (tzv. slučaja Grocka, suđenja za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića), 2. tako i zbog njegovih posledica po kredibilitet tužilaštva kao takvog, uputno je posebno razmotriti pojedine njegove pravne aspekte kako bi se bolje razumelo zašto je ono čemu svedočimo nešto što ne smemo ignorisati.

O samoj prijavi koju je tužilac g. Stefanović podneo ne zna se pouzdano gotovo ništa – iako su neki njeni elementi preko tabloida doprli do javnosti.

Prema pisanju tih tabloida prijava je podneta zbog postojanja sumnje da je g. Milovanović počinio disciplinski prekršaj kršenjem odredbi Etičkog kodeksa javnih tužilaca.

Sam disciplinski postupak – na nesumnjivu radost g. Stefanovića – nije javan (osim ako sam tužilac protiv kojeg sve vodi postupak eksplicitno ne zahteva da taj postupak bude javan

U čemu se sastojala povreda Kodeksa?

Izgleda da je g. Stefanović smatrao da postoji osnov za pokretanje disciplinskog postupka zato što mu se g. Milovanović nije javio na hodniku – što po g. Stefanoviću naizgled predstavlja dovoljan osnov za izricanje opomene, ako ne i strože disciplinske mere!

Najblaže rečeno, činjenična građa na kojoj je prijava bazirana je tanka.

I upravo zato se ona pokušava dopuniti “u hodu“, kroz dodatno diskreditovaje profesionalnog rada g. Milovanovića njegovim osobnim provlačenjem kroz tabloidno blato.

Ipak, o tačnoj sadržini prijave g. Stefanovića javnost će možda biti bolje obaveštena tek kada i ukoliko disciplinski tužilac na osnovu nje zaista podnese predlog za pokretanje disciplinskog postupka protiv g. Milovanovića.

Rok u kojem disciplinski tužilac treba da donese odluku o prijavi nije eksplicitno propisan. Ali, iz odredbi Zakona o javnom tužilaštvu može se zaključiti da je, usled hitnosti disciplinskog postupka, disciplinski tužilac dužan da se o njoj izjasni u kratkom roku (8 dana od dana podnošenja prijave).

Kada su u pitanju moguće mere kojima može rezultirati ovaj disciplinski postupak javnost bi morala da obrati pažnju bar na jedan detalj.

Naime, ukoliko bi eventualni disciplinski postupak rezultirao usvajanjem predloga kojim bi g. Milovanović bio oglašen odgovornim za teži disciplinski prekršaj – to bi onda moglo da predstavlja osnov za pokretanje postupka za njegovo razrešenje sa javno-tužilačke funkcije!

Moguće je da se upravo zarad dobacivanja do takve kvalifikacije prijava g. Stefanovića i dopunjava doprinosima žute štampe s optužbama g. Milovanovića za nesavestan rad!

Valja, međutim, naglasiti kako sam disciplinski postupak – na nesumnjivu radost g. Stefanovića – nije javan (osim ako sam tužilac protiv kojeg sve vodi postupak eksplicitno ne zahteva da taj postupak bude javan.)!

Jedna stvar je, ipak, neupitna.

Podrška g. Milovanoviću u ovom sukobu danas predstavlja i podršku tužilaštvu i tužiocima – koji se u svom radu rukovode javnim, a ne partijskim interesom.

Disciplinski tužilac možda neće podleći pritiscima da inicira politički progon svog kolege.
Možda pretnja g. Simonovića – koju je uputio g. Milovanoviću zbog njegovog rada na predmetu Grocka i paljenja kuće Milana Jovanovića – neće biti ostvarena.

Da li će se to dogoditi ili ne zavisi od istrajnosti javnosti koja smatra da ovakvi postupci ne smeju da budu norma u radu javnog tužilaštva već su anomalija koja se mora osujetiti. Po svaku cenu.

Autor je advokat iz Beograda i programski direktor Foruma za bezbednost i demokratiju (FBD)

Tekst je prvobitno objavljen na interent stranici FBD

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.