U nuždi – rad na pola gasa

Prof. dr Zoran Ivošević Prema članu 109. st. 1. i 2. Ustava, Narodna skupština se raspušta kad to, na obrazloženi predlog Vlade, zatraži predsednik Republike, ali ako u roku od 90 dana od dana konstituisanja ne izabere Vladu. Tada je u interregnumu.
Narodna skupština je u interregnumu i kad, bez raspuštanja, bude lišena legitimiteta, a on se gubi proglašavanjem rezultata izbora za njen novi saziv. Pošto taj vid interregnuma nije posebno uređen, na njega se analogno primenjuju odredbe o raspuštenom parlamentu.
Parlamentarni interregnum traje do konstituisanja nove Narodne skupštine. Za to vreme njen raniji saziv, po članu 101. stav 7. Ustava, vrši neodložne i tekuće poslove određene zakonom. Kako takvog zakona još nema (kada bude donet zvaće se – zakon o Narodnoj skupštini), ove poslove možemo identifikovati uz pomoć Zakona o vladi.
Po članu 17. stav 1. tog zakona, Vlada kojoj je prestao mandat ne može predlagati Narodnoj skupštini zakone i druge opšte akte, izuzev ako je njihovo donošenje iznuđeno rokom, potrebom države, interesom odbrane ili nepogodom (prirodnom, privrednom, tehničkom). Ako, u nuždi, ove poslove može obavljati legalna nelegitimna Vlada; može ih, u istom stanju, obavljati i legalna nelegitimna Narodna skupština. U interregnumu se radi samo „na legitimitet“. Na „pola gasa“.
Pošto je nepogoda „Marti“ zadesila Srbiju pre konstituisanja nove Narodne skupštine, njen stari saziv bi, u nuždi, mogao da obavi i neodložne poslove koje nameće predlog budućeg statusa Kosova i Metohije, uključujući i eventualne dopune Platforme i Rezolucije o južnoj srpskoj pokrajini. (Ti dokumenti su, po svom karakteru, skupštinski opšti akti.)
Postupanje starog skupštinskog saziva moglo bi, međutim, da bude samo supsidijarna opcija. Primarna je – postupanje nove Narodne skupštine. Njeno konstituisanje očekuje se prvog ili prvih dana po naknadnom (zbog odluke Vrhovnog suda) proglašenju konačnih rezultata parlamentarnih izbora. Ali, ako bi nepremostive prepreke onemogućile blagovremeno održavanje prve sednice novog saziva parlamenta, poslanici starog saziva morali bi preuzeti odgovornost za obavljanje neodložnog posla, pošto im, po članu 101. stav 6. Ustava, mandat prestaje tek sa konstituisanjem nove Narodne skupštine.
Pored neodložnih, Narodna skupština u periodu interregnuma obavlja i tekuće poslove, u koje spadaju tehnički i protokolarni poslovi.
Tehnički poslovi obavljaju se radi obezbeđivanja uslova za funkcionisanje države i njenih organa. Tu je reč o komunikaciji sa predsednikom Republike, Vladom, Ustavnim sudom, Vojskom i drugim organima i organizacijama države, teritorijalne autonomije i lokalne samouprave.
Protokolarni poslovi obavljaju se radi zadovoljavanja reprezentativnih i ceremonijalnih potreba.
Prema članu 101. stav 2. Ustava, interregnumsko legalno nelegitimno stanje traje do konstituisanja nove Narodne skupštine, a ono mora da usledi najkasnije 30 dana od proglašenja konačnih rezultata izbora. Od dana konstituisanja, Narodna skupština radi punim kapacitetom nadležnosti. Ali, gubi ga ako u narednom roku od 90 dana ne izabere novu Vladu. Tada će Narodna skupština morati da bude raspuštena, pa će do konstituisanja nakon novih parlamentarnih izbora opet obavljati samo neodložne i tekuće poslove. Ako u ovom roku Vlada bude izabrana, Narodna skupština ostaje u punom kapacitetu nadležnosti sve dok joj ne istekne mandat zbog narednih redovnih ili prevremenih parlamentarnih izbora.