Možda neće svi poverovati u ovo što ću ispričati, mada je sve istinito i lako proverljivo.
Svedočim kao nekadašnji predsednik opštine Vladimirci, koji je izabran 2004. godine između devet kandidata, na jedinim neposrednim izborima za gradonačelnike i predsednike opština od ponovnog uvođenja višepartijskog sistema u Srbiji.
Jeste neskromno reći, ali je istinito, da sam zajedno sa svojim zamenikom Vladicom Markovićem, koji će kasnije takođe biti predsednik opštine, u malo više od dva mandata vodio gotovo sve najvrednije projekte koje je lokalna samouprava u Vladimircima realizovala za poslednjih trideset godina.
Posle sam obavljao dužnost direktora predstavništva Privredne komore Srbije u Rusiji.
Kad sam se penzionisao, ponovo sam se uključio u lokalni politički život u želji da pomognem da se završe započeti kapitalni projekti poput termalnog SPA centra, mosta na Savi u Provu, ili rešenja za problem sa zagađenjem iz termoelektrane u Obrenovcu.
Ono što sam od tada doživeo, gledao sam samo u dokumentarnim filmovima o Hitlerovim nacistima, tridesetih godina prošlog veka u Nemačkoj!
Posle lokalnih izbora 2016. godine, uprkos svim metodama namicanja glasova koje koristi svuda po Srbiji, Srpska napredna stranka je uspela da obezbedi tek minimalnu većinu u lokalnom parlamentu sa samo jednim odbornikom više od opozicije.
Tu većinu smo relativno lako uspeli da oborimo i napravimo novu, opozicionu, ali smo time sebi na vrat, osim lokalnih „naprednjaka“, navukli i vrh SNS-a i mafiju.
Na redovnoj sednici Skupštine opštine održanoj 29. avgusta 2016. smenili smo „naprednjačko“ rukovodstvo i izabrali novog predsednika skupštine i predsednika opštine, ali su onda došli „neki ljudi“ sa maskama na licu i dugim cevima na ramenima koji nam više nisu dali da uđemo u opštinsku zgradu!?
To su bili ljudi Velje Nevolje, koji je tada bio (za nas) anoniman i koji će tek sada postati poznato lice sa naslovnih strana.
Oni su danima boravili i spavali u opštinskom sedištu, otprilike isto kao i u onom bunkeru na stadionu „Partizana“.
Obratili smo se Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ali oni uopšte nisu reagovali na okupaciju opštinske upravne zgrade!
Kao regularno izabrani predsednik Skupštine opštine, zakazao sam za 13. septembar 2016. novu sednicu opštinskog parlamenta, ali nam pomenuti okupatori opštinskog zdanja nisu dozvolili pristup sali za sednice, pa smo pokušali da zasedanje održimo napolju, ispred opštinske zgrade.
Međutim, ljudi Velje Nevolje su i za to imali spreman odgovor, pa su autobusom iz Beograda dovezli još tridesetak maskiranih ljudi, obučenih u kostime klovnova (posedujemo snimke) koji su brutalno rasturili naš skup.
Mene su bukvalno pokušali da linčuju, što su na moju sreću sprečili prisutni Vladimirčani!
Zakazanu sednicu Skupštine sa potrebnim kvorumom za njen rad održali smo pred kamerama TV Šabac u prostorijama jedne fabrike.
Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu na čijem čelu je tada bila Ana Brnabić kasnije će potvrditi sve odluke koje smo izglasali na naša dva skupštinska zasedanja.
„Naprednjaci“ međutim ne mare ni za zakon ni za odluke (svog) ministra.
Oni ne priznaju održane sednice skupštine i nastavljaju sa radom sa svojom (novom) većinom kao da se ništa nije desilo!
Nisu čak ni formalno poništili odluke sa dva skupštinska zasedanja koja smo uspeli da organizujemo.
Tako je opština Vladimirci skoro pune četiri godine imala dva predsednika lokalne skupštine i dva predsednika opštine!?
Krajnja posledica ovog bezakonja je bila ta da opštinskim budžetom nije raspolagao skupštinski izabrani predsednik opštine već je to, skoro pune četiri godine, obavljao bivši, razrešeni predsednik opštine, koga faktički nije birala Skupština, već ga postavila Srpska napredna stranka!
U međuvremenu stižu nalazi glavnog državnog revizora i budžetske inspekcije, u kojem revizori zbog brojnih malverzacija traže hitno razrešenje „naprednjačkog“ predsednika opštine. Budžetska inspekcija je pregledala samo opštinski transfer od 22 miliona dinara i konstatovala da je od tog iznosa oko 60 odsto novca „nezakonito isplaćeno“, odnosno pokradeno!
Istovremeno, započinje pojačana represija vlasti prema svojim političkim protivnicima.
Tako su demokrata Dejan Nešić i njegova supruga Jelena, roditelji šestoro dece, ostali bez posla, a ta hajka, naravno, nije mogla mimoići ni mene.
Obrušili su se na moju suprugu, profesorku ekonomije u ovdašnjoj srednjoj školi, u pokušaju da je isteraju sa posla. Meni su za nešto više od dve godine tri puta rušili nadstrešicu na lokalu sagrađenom pre bezmalo trideset godina, a onda su, da bi poslovni prostor učinili praktično neupotrebljivim, uklonili postojeći trotoar i napravili novu pešačku stazu koju su vidno izdigli samo ispred mog lokala.
Tako je značajno otežan prilaz i potpuno onemogućeno da se sedi ispred lokala, a tok uličnih voda je direktno usmeren u – radnju?! Ima toga još, ali ne bih više da dužim, da ne ispadne da kukam.
Suština onog što hoću da kažem je da je Srbija pretvorena u tamni vilajet u kojem vladajući režim, njegove pristalice i mafija rade šta god hoće.
Nema ovde više ni države, ni institucija, ni lokalne samouprave.
O događajima iz Vladimiraca vam govorim zato što sam neposredni učesnik i svedok, sa punom svešću da se slične stvari dešavaju i u drugim mestima, u kojim (još) postoje ljudi koji su spremni da se suprotstave bazakonju i nasilju.
Zbog svih njih mi je bilo važno da ovo ispričam. Pa ko poveruje.
Autor je penzioner, član Demokratske stranke
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
