Vlast je u pravim rukama

Zove me jedan ministar da me pita kako on stoji – da li će ga zakačiti ova najnovija rekonstrukcija i da li mogu nešto da mu pomognem, ako je i on na udaru. Podsetio me da sam mu veliki dužnik, jer je i on meni davao informacije dok su nekad ministri imali vlast i znali šta se dešava u državi. Rekao sam mu da je to naša redakcijska tajna, ali ako bih hteo da mu to kažem, morao bih to da uradim u prisustvu kardiologa. Odmah je pomislio da je loša vest, ali sam mu kao stručnjak objasnio da i dobra vest u ovoj zemlji ume da uzbudi i da ugrozi život.

Zvao me i jedan partijski funkcioner da me pita da li znam šte se sprema u njegovoj stranci, jer tu niko ništa ne zna sem predsednika stranke i nekolicine novinara. Rekao sam mu da ne brine, neće biti smenjen i da više ništa od toga ne mogu da mu kažem. Čovek se preporodio. Kaže da je sve u životu uložio u stranku i da bi odlazak sa funkcije značio i odlazak iz života.

Meni najčudnije, a u stvari, najnormalnije, bilo je kad me jedan visoki policijski funkcioner pitao da li znam da li će i on u najavljenoj policijskoj akciji biti uhapšen. Bio sam i malo grub pa sam mu rekao: „Ako si ti nekad hapsio, nadaj se hapšenju, jer što si god radio drugima, sad će drugi tebi.“ Jer, tako su stvari postavljene u kosmosu. (Bolje što sam upleo kosmos nego Boga.) Obećao sam mu da mu neću na naslovnoj strani najaviti hapšenje, jer najava hapšenja jeste gora od hapšenja. Tako sam i uradio. Stavio sam najavu njegovog hapšenja tek na treću stranu.

Sudija koji je poznat po objektivnim presudama pitao me kako da presudi jedan vrlo komplikovan predmet, jer nije siguran da li iza optuženog neko stoji. Plaši se da ako presudi optuženom time ne presudi i sebi, jer optuženog će možda vlast pomilovati, ali njega sigurno neće. Savetovao sam mu da odloži presudu dok se ja malo bolje ne raspitam o tom slučaju. A mnogi direktori pitaju me da li će sutra biti nešto o njima u novinama, odnosno, da li da spavaju kod kuće ili da se negde sklone, jer oni mogu sve da podnesu, ali hapšenje i zatvor ne mogu.

Moj prijatelj koji je u bekstvu, jer je osumnjičen da je proneverio veće količine novca, molio me da idem kod visokog funkcionera i da mu objasnim da je on pošten i da se obustavi potraga za njim. Rekao sam mu da je taj zahtev neozbiljan, jer kako možeš moliti za poštenog čoveka. Ispalo bi da se u ovoj zemlji pošteni proganjaju. Da mi je rekao da je kriv, odmah bih išao da molim, jer znam za šta i za koga molim. Skoro me je i jedan ministar ubeđivao kako je on pošten, da to što se piše o njemu nije tačno i da je to napad na državu i narod. Iznerviran, rekao sam mu ono što i ne mislim: „Kakva država, kakav vrag! Da je ovo država, ne bi ti bio ministar, a ni ja ovo što jesam – niti bi ti znao za mene niti ja za tebe, nego bi radio svako svoj posao.“