Vreme kiselih krastavaca

U ovim prostorima samo veliki požari su događaj, samo sitne, ovako na prvi pogled nabacane reči kakve javne ličnosti pokreću lavinu izveštaja, komentara, analiza. Skok u Guču iziskuje detaljne analize u javnosti i profesionalno zabrinutost međunarodne zajednice. I tako dalje, sve u cilju najbolje obaveštenosti najšire publike koja misli da aktivno učestvuje u demokratskom procesu odlučivanja, direktno ili indirektno preko svojih demokratski izabranih predstavnika. Ima i treća varijanta, da odluke donose nedemokratski izabrani predstavnici međunarodne demokratske zajednice. A o tome je politički nekorektno javno govoriti. A, ipak.
Avgustovske aktivnosti u regionu najavljuju politički vruć septembar. U Bosni i Hercegovini biće reformisana policija, najavljuje visoki predstavnik. Tako će biti već u oktobru sve bolje i bezbednije. Jedistvena policija čuvaće pošten narod pred zloupotrebama domaćih moćnika i pred svima onima koji se protive zakonu. Predviđamo da će ovaj posao obavljati neki drugi policajci, a ne sadašnji, koji uprkos sumnji ipak obavljaju svoj posao profesionalno, bez obzira na to koji amblem im stoji na rukavima. Mogu da svedočim, jer godinama kružim drumovima i ulicama ove zemlje. I pomagali su mi i objašnjavali, a i kazne zbog brzine sam plaćao. I nisam se bunio. Bili su korektni i naravno u pravu.
Ali, vratimo se ideji o takozvanoj policijskoj reformi. Nju je izmislio, verovatno jednog avgustovskog jutra na obali Jablaničkog jezera, nekadašnji visoki predstavnik Pedi Ešdaun. Ovo javno priznaje u svojoj poslednjoj knjizi, koja mora postati obavezni udžbenik za sve visoke predstavnike širom sveta. Visoki predstavnici moraju davati ideje, bilo da su realne ili ne, u skladu s realnošću, prostorom i vremenom ili ne. A sviđati se mora i svetskim centrima moći. Ako se to podudari, uspeh je ovde. I evo novog uslova za potpisivanje Sporazuma o asocijaciji i pridruživanju EU. O tome će, kako se kaže, voditi dijalog i tražiti kompromis domaćih političkih snaga uz prijateljsku asistenciju međunarodne zajednice. I godine prolaze.
A onda dođe novi visoki predstavnik koji kao predstavlja zajedničko mišljenje međunarodne zajednice i, pošto dolazi iz nove članice EU, još vrlo pošteno shvati šta su mu zapravo ostavili njegovi prethodnici. A očito on nema prve i poslednje reči. Na primer predstavnik Ujedinjenog Kraljevstva u BIH ima potrebu da ideje svog državljanina zagovara, a i tumači reči aktuelnog visokog predstavnika. Kaže, na primer, da su mediji dezinformisali javnost pričom da visoki predstavnik ne zagovara ukidanje policije RS.
A predstavnik SR Nemačke išao je još dalje. Govoreći u intervjuu jednom hrvatskom listu, on predviđa za septembar početak razgovora o novom ustavu. Navodno je spremno više miliona nemačkih eura za taj projekat u kojem će biti najverovatnije angažovan pretposlednji visoki predstavnik. Za nemačkog predstavnika je već sve jasno. Za njega je najvažniji cilj ustavne reforme da se od BIH stvori jedna nacija.
Ko govori u ime koga, i šta je onda visoki predstavnik. Vreme kiselih krastavaca, nažalost, zaista je nestalo. Ali, međunarodna zajednica se ukiselila. A i ovo je za žaljenje.