Vučićev lonac za lagano kuvanje žaba 1Foto: Medija centar

Imam dilemu svaki put kada sednem nameran da rečima komentarišem našu duboko uznemiravajuću realnost.

Nije li politička karikatura koja je moja osnovna profesija preciznije i jače komunikativno sredstvo?

Priznajem da već dosta dugo imam osećaj kako svojim crtanim komentarima moram da pomognem rečima. Otvorio sam time mogućnost da mi se prebaci nepotrebno petljanje u zanat kome nisam dovoljno vičan i da bi bilo neuporedivo mudrije da sam se držao karikature.

Ali eto, prihvatam svesno taj rizik.

Učinilo mi se zapravo, da je pitanje trenutka BOJKOT ili NE BOJKOT, neposredno pred najsmešnije izbore u istoriji, odmah posle najsmešnijeg virusa u istoriji, pravi trenutak za ovaj tekst.

Pokušaću da objasnim ovim pisanim razmišljanjem koje sam naslovio

APEL ONIMA KOJI JOŠ PAMTE zašto sam kategorično i bez trunke dileme ZA BOJKOT!

Naravno da ne mislim da se bojkotom pobeđuje i menja vlast. Verujem da je to još jedna udica uvaljena opozicionom bloku ne bi li trošio vreme i energiju na besmislene rasprave i objašnjenja. Niko pametan ne sumnja da su izbori jedini ispravan i legitiman način u borbi za vlast. Sve ostalo vodi u ludilo, haos i bespuće.

Ali čekajte, „ludilo“, „haos“ i „bespuće“ su termini koji savršeno opisuju upravo okolnosti pod kojima već osam godina živimo.

Vlast oličena, pre svega u liku jedne persone koju smo, svesni toga ili ne, mi građani svojom glupošću ili neobazrivošću ustoličili, osam godina izuzetno uspešno sprovodi svoj zacrtani zadatak: pljačkanje preostale društvene imovine, rušenje svih društvenih i državnih institucija, ukidanje slobode medija i eliminisanje ostataka opozicije svim mogućim, dozvoljenim i nedozvoljenim sredstvima. Kreiranje atmosfere ludila, besmisla i cirkusa, koje se kontrolisano preliva iz rijaliti programa u sve pore naših života obezbeđuje ambijent u kome se zacrtani program lako i bezbolno realizuje.

Ranije je bilo relativno lako prepoznati netačne ljude sa netačnim porukama. Danas se suočavamo sa novom, originalnom pojavom – netačni ljudi sa tačnim porukama. Ima ih na sve strane. Čeda, na primer. Zato je mnogima teško da se snađu u poplavi svakojakih informacija i poruka. To je ključni instrument prevare sluđenih i dezinformisanih građana.

Uželeli smo se tačnih ljudi i tačnih poruka.

Osam godina izuzetno uspešnog destruktivnog divljanja vlasti ostavio je najobrazovaniji, i usuđujem se da kažem, najcivilizovaniji deo nacije u teškoj depresiji. Bez energije, bez vere u ikakve, a najmanje demokratske promene, bez želje da se prihvate jedinog ozbiljnog zadatka – kontrole sopstvene sudbine, a time i sudbine države i društva.

U ovom trenutku sva politička moć, sva materijalna dobra, sve pare, nalaze se u rukama kriminalne i neodgovorne vlasti koja, iz poznatih razloga kojima ovaj tekst nema nameru da se bavi, ima svu podršku međunarodnih faktora. (Njima na dušu, a na našu tragediju).

Zato BOJKOT nije samo poslednji vapaj nemoćnih upućen onima koje, kao što vidimo, naša sudbina zapravo ne zanima, već mnogo više od toga akt vraćanja dostojanstva svakome od nas, vraćanje poverenja u sopstveni zdrav razum.

To je razlog što ovaj apel upućujem onima koji su odrastali u vreme sveprisutne vere u moguću bolju budućnost, u vreme velike pozitivne energije, vreme manjka materijalnih a vidljivog viška duhovnih vrednosti. Ogromna je greška zanemariti značaj ovog aspekta u proceni stanja nacije.

Ego manijak na vlasti dobro je razumeo da je njegova jedina šansa agresivno i bezočno ukidanje sećanja na vreme NORMALNOG.

Naša jedina šansa je da to ne dozvolimo.

Dok god mi koji pamtimo razliku između istine i laži, poštenog i nepoštenog, pristojnog i nepristojnog, humanog i nehumanog, ne pristanemo da nam nove, poremećene vrednosti obeleže životni prostor, dotle smo živi i sposobni da se izborimo za civilizovanu budućnost svojih potomaka.

Dotle ova vlast ne može da računa da je pobedila.

Nemamo političku moć, nemamo pare, ali imamo pamćenje. Dragoceno za nove generacije školovane na SNS univerzitetima.

NE DOZVOLITE DA SE TO PAMĆENJE UGASI SA NAMA!

Obraćam se vama koji još pamtite i zato što nosite ogroman deo odgovornosti za situaciju u kojoj smo se našli i dozvolili da nam BOJKOT postane poslednje ishodište.

Pre osam godina ono što bi trebalo da bude najkvalitetniji deo opozicionih partija, sa nepodnošljivom lakoćom se povukao i ostavio politički prostor na milost i nemilost nadirućem plemenu. Uz VAŠU obilatu pomoć.

Tog trenutka aktiviran je čuveni Vučićev lonac za lagano kuvanje žaba.

A vi ste, građani, da parafraziram Majakovskog, propustili da zajedno sa tom opozicijom primetite kako smo prešli onu CRVENU LINIJU, koja se nikada i ni pod kakvim izgovorima ne sme preći.

Iz dana u dan smo, sa osećanjem nelagode, ali bez otpora, sve očiglednije pristajali na NOVU STVARNOST, na ponovno uspostavljeni zakon pećinskog doba sa močugom koja je rušila jednu po jednu (već načetu) instituciju.

Mnogi i danas odbijaju da prihvate konstataciju da smo odavno prešli tu CRVENU LINIJU, da su sve vrednosti namerno, sistematično i agresivno okrenute naglavce a mi nesnađeni i dezorijentisani uvučeni u njihov cirkus ili, tačnije, njihovo psihijatrijsko odeljenje.

Opskurni likovi, od pomahnitalog fikusa i njenog šefa, pa do moralno posrnulih profesora, analitičara i stručnjaka za sve i svašta, lažnih novinara i urednika, ucenjenih i korumpiranih umetnika, ubeđuju nas patetično, zgroženi našim nerazumevanjem i nedostatkom empatije da je potpuno prirodna, normalna i poželjna veza sina, brata i kumova našeg tzv. predsednika sa najmračnijim likovima kriminalnog podzemlja.

Fašisti, profesionalno trenirani na delima Hitlera i Gebelsa, pozivaju nas sa državnih i privatnih ekrana da ne čačkamo nos i ne pljujemo po podu. Uče nas lepom ponašanju.

Pristojni pojedinci, vrhunski profesionalci sa čela najznačajnijih državnih akademskih institucija, koji takođe još uvek pamte, pozivaju nas na dijalog kako bismo izbegli najcrnji bratoubilački, ulični scenario. Na dijalog KOGA, sa KIM?

Na razgovor O ČEMU? O tome da se ustav ne sme kršiti, da se ne sme lagati, da je krađa nedopustiva, da su zločini nehumani i kažnjivi?

Jedna od njihovih najefikasnijih prevara je imitiranje TV polemika u kojima su oni koji godinama otimaju, lažu i kradu naočigled svih nas i mi koji zagovaramo poštovanje ustava, pre svega, zapravo dve različite političke opcije i svaka ima apsolutno pravo na svoj stav i mišljenje.

Sa bitangama i kriminalcima nema nikakvog razgovora. Zašto je to tako teško shvatiti?

Ima li pod ovim okolnostima ijednog suvislijeg i logičnijeg odgovora osim BOJKOTA?

Ovaj apel upućujem onima koji još pamte jer su zbog lepog vaspitanja i možda još koječega propustili da primete promenu pravila igre i prelazak CRVENE LINIJE.

U činjenici da još pamte leži i odgovor na ono nemoćno pitanje „Ali šta ja sam mogu da uradim?“

Nove poluobrazovane ili neobrazovane generacije SNS jurišnika su perjanice programa koji se zove ZABORAV.

Najmanje, ali i najznačajnije što vi koji još pamtite možete da učinite je otvoreno i aktivno nepristajanje na ZABORAV.

Ne zbog opozicionih političkih pokreta i vođa, već zbog sopstvene savesti i poremećenog osećaja dostojanstva.

Proći će ovi izbori sa jedinim mogućim rezultatom, niko neće moći pouzdano da tvrdi za bilo kog opozicionog poslanika da u novu skupštinu nije ušao milošću Aleksandra Vučića.

Vreme koje predstoji posle izbora moramo svi zajedno dočekati sa punom svešću šta nam se dogodilo, šta nam se događa i kolika je naša uloga u tome.

Jedno je sasvim sigurno, izlaskom na izbore pod ovakvim okolnostima, i dalje učestvujemo u prihvatanju NENORMALNE situacije kao NORMALNE i voljno igramo ulogu lagano kuvane žabe.

BOJKOTOM vraćamo samopoštovanje, a uspravni i dostojanstveni pokrenućemo lakše onu pozitivnu energiju u borbi protiv NENORMALNOG!

Autor je karikaturista i ilustrator

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari