Gospodo, kada ćete shvatiti da je civilizovani svet planete Zemlje, čak i u komunizmu, dakle odavno, prešao sa nacionalističke ideologije krvi i tla koju vi i danas zagovarate, na teoriju ljudskih prava i sloboda?

Odgovor na to pitanje od njih nikada nećemo dobiti. A znate li zašto? Zato što je jedina njihova ideologija vlast i pljačka građana po svaku cenu.

Postoji jedna ključna reč koja takve političare održava na vlasti. Ta reč je mržnja! Dakle čista politika destrukcije. Najpre su ti i takvi srpski političari u Jugoslaviji građanima solili pamet da nas eksploatišu Slovenci i da treba da bojkotujemo njihovu robu. Onda su predmet još jače mržnje postali Hrvati. Skoro pola veka u komunizmu nije nam smetao Jasenovac, naprotiv, napravljeno je spomen-obeležje da se ne zaboravi ta kataklizma nacizma i fašizma. A onda je u centar pažnje srpskom društvu posle pola veka ubačen taj simbol ustaškog zločina da bi i postao simbol mržnje prema svim Hrvatima. Naravno da je i na drugoj strani, dakle kod Hrvata, Jasenovac postao simbol mržnje prema Srbima.

Usledila je saradnja Srba i Hrvata protiv Muslimana u Bosni i Hercegovini i opet je glavni motiv bila mržnja koju besomučno lansiraju nacionalistički i šovinistički vlastodršci. A posle Dejtonskih sporazuma vlastodršci su mržnju usmerili prema Albancima sa Kosova. Albanci su se zbog toga i ni zbog čega drugog otcepili od Srbije.

I sada smo mi građani te besudne zemlje zvane Srbija ostali sami sa svojim nacionalističkim mrziteljima i njihovom mržnjom. I počinjemo da se međusobno mrzimo i glođemo. To je kraj puta u ništavilo kojim nas, od pada komunizma i raspada Jugoslavije, vode nacionalisti i šovinisti.

Nemamo para, uzimaju nam plate i penzije, izbacuju nas iz stanova na ulicu, oteli su nam sve privredne objekte, kulturne ustanove, sportske klubove, a jedino što su nam ostavili i čime nas hrane jeste mržnja. Prema svemu drugom i svakom drugačijem. Naša jedina plata je mržnja, nije važno što su nas opljačkali do te mere da nema pas za šta da nas ujede.

Budale i nitkovi postoje u svakom društvenom uređenju – feudalnom, kapitalističkom ili komunističkom – kaže moj školski drug Miljan Vuksanović. Problem je politički sistem u kome takvi dolaze na vlast. Jer bez oklevanja prave piramidu nitkovluka sa vrhunskim nitkovom na vrhu. Takvima je karta mržnje najjači adut.

Samo budale ne vide o čemu se radi. Na tu kartu mržnje, danas igra uzurpator svega postojećeg u ojađenoj zemlji Srbiji Aleksandar Vučić, naravno i sve njegove kolege u okruženju osim Zorana Zaeva. Umesto novcem, naši vlastodršci nas nagrađuju mržnjom i tako kradu jedini i poslednji resurs kojim mi građani raspolažemo, a to je vreme. Vreme naših kratkih života.

Toj i takvoj krađi životnog vremena, građani koji se bune usred zime kad joj vreme nije, protestima kažu dosta. Građani kažu dosta i samoproglašenom studentu generacije Pravnog fakulteta koji ne zna osnovne lekcije iz teorije države i prava i koji je svima nama osim životnog vremena ukrao i kompletnu državu. Ti si dakle, AV, antihrist jer nam umesto ljubavi nudiš mržnju. A još u vreme najtvrđeg komunizma na TV Beograd je emitovana serija Radivoja Lole Đukića Građanin pokorni. Ta serija je notirala i beležila svaki lopovluk, svako nepočinstvo komunističke vlasti. Danas pod tvojom vlašću, AV, ne smeš ni da pomisliš a ne da kažeš ono što se tih sedamdesetih godina prošlog veka pevalo u špici serije Građanin pokorni a čiji stih glasi: „I da kralj svih pajaca beše građanina pokornog lik“.

Mi nismo tvoji pokorni građani jer ti imaš svoje robove a to su ljudi kojima je radna obaveza da prate tebe, kralja političkog kupleraja i kliču ti: Vučiću, Srbine. Obilaziš Srbiju i njenu najcrnju političku prošlost proglašavaš za budućnost. Izneću samo jedan primer da bi i politički laici shvatili o čemu se radi.

Prvo što si uradio kada si došao na vlast, protivzakonito si od sudskog procesa abolirao takođe protivzakonito hapšenog Dragana Džajića i u pola noći, kao u vreme staljinizma, smenio upravu Zvezde i postavio Radnu grupu u kojoj je bio i tvoj bivši telohranitelj Slaviša Kokeza da vode popularni klub. Kada si posle izvesnog vremena shvatio da korifeji srpskog sporta iz vremena komunizma moraju u kapitalizmu da se privatizuju, javno si obećao da ćeš naći kupce za Zvezdu i Partizan. Tvoje kolege iz huliganskih dana, sa severne tribine Marakane AV-e, zapretile su ti da će te smeniti lakše nego Miloševića, uz poruku da je Zvezda njihova. Već sutradan ti, Aleksandre veliki ili silni kako sebe doživljavaš, pokunjeno izjavljuješ da si mali i slabašan i da nemaš podršku za Zvezdinu privatizaciju. Svaki normalan čovek se pitao: Znaš li ti, čoveče, šta pričaš? Pa ako si mali i slabašan za te uzurpatore, Zvezdine huligane, profesionalne navijače i Arkanove naslednike, još si manji i slabašniji da vodiš državu Srbiju. A u stvari tom izjavom si priznao da je istina izreka koja kaže da svaka država sveta ima svoju mafiju, a jedino u Srbiji mafija ima svoju državu. Tu mafiju ja sada i ovde javno pitam: Dokle će za sve što ne valja u Srbiji biti krive samo prošle vlasti? Kada ćete vi koji već sedam godina nesmetano pljačkate našu zemlju, preuzeti bilo kakvu odgovornost?

Prijatelji slobodne i demokratske Srbije znaju da za AV-a postoji samo pravo za njega, njegove huligane, njegovu porodicu i njegovu partiju. Svi ostali nemaju nikakva prava. E pa, Aleksandre Vučiću, ako nisi znao, u svakoj normalnoj zemlji na planeti takav zločin prema narodu i državi kažnjava se doživotnim zatvorom a ne ostavkom. Mi građani koje ti nazivaš ološima i smatraš budalama, tražimo da vratiš ono što si uzurpirao od naroda a to je mandat predsednika države, a sud će posle toga reći svoje. Jedini zahtev ovih protesta je tvoja neopoziva ostavka.

Autor je novinar

Povezani tekstovi