Kada smo na samom početku devedesetih uplovili u te obećavajuće vode demokratije i višestranačja, ponadali smo se boljem životu nalik onom u zemljama Zapadne Evrope.
Konačno smo dobili pravo da sami biramo i logično je bilo da izaberemo ono što je najbolje za nas.
Na samom početku raspada čitave zemlje mogli smo izabrati reformski kurs stranke Ante Markovića. Izbegao bi se građanski rat, uspešno bi se sprovela tranzicija i već najmanje 20 godina bi bili u EU. Nažalost, mase su na područje nekad prosperitetne zemlje krenule za svojim raspamećenim, nacionalističkim liderima da u krvi prave svoje nezavisne državice.
Još tada je Ante proročki najavio: „Zablude ćemo plaćati siromaštvom, trovanjem duha i položajem daleke periferije u Evropi“. Tako se i desilo.
Batrgajući se u izbornom blatu, deset godina smo nepogrešivo i tragično birali u korist svoje i tuđe štete: umesto mira izabrali smo rat, bombardovanje i politička ubistva, umesto boljeg života izabrali smo siromaštvo i svetski nezabeleženu inflaciju.
Umesto parole marginalizovane građanske Srbije: „Pobedimo u miru, građanska svest, građanska savest“, izabrali smo ratničkohuškačke parole stranaka tadašnje i sadašnje vladajuće vrhuške: „Tako treba“, „Srbija se saginjati neće“, „Gde su srpske zemlje, tu su srpski radikali“. Nismo hteli da izaberemo neke građane-mirotvorce, etiketirane kao izdajnici, pederi, strani plaćenici, već prave srpske mačo-mene populističko-demagoškog tipa…
Tako, nažalost, mudrijašimo još uvek!
Zaslepljeni i izmanipulisani nismo znali da izaberamo ono što je bolje za nas. Jednostavno, nismo bili dorasli demokratiji. Plaćen je ogroman i nenadoknadiv ceh. Mladi, pametni i dovoljno hrabri nestrpljivo su odlazili i odlaze ne videvši ovde perspektivu.
Da li demokratija treba se uči, da se organizuju edukativni kursevi? Da procedura dobijanja prava glasa bude stroža od one za dobijanje prava na nošenje vatrenog oružja, sticanje vozačke, letačke ili ronilačke dozvole!? I sa svim kaznenim odredbama u slučaju greški u demokratskim koracima, kojima smo obilato zasipani!? Ili da se, prilično jeretički, izborno pravo dobije tek na osnovu potvrde verifikovane neuropsihijatrijske ustanove!?
I onaj tračak svetla o osvešćenju ovog naroda, sa petooktobarskim promenama početkom milenijuma, ugasio se nažalost brzo. Nova demokratska vlast je bila prilično heterogena i krhka, sa nacionalistom u fraku na čelu, kao iznuđenim rešenjem zbog biračkog tela još uvek opijenog lažnim patriotizmom. Lustracija nije izvršena, niti tajne službe prethodnog režima demontirane, pa je to rezultiralo mučkim ubistvom Đinđića, istinskog reformatora srpskog društva, što je sa neskrivenom zluradošću dočekano od gubitnika prethodnog režima, a današnjih vlastodržaca. U značajnom delu društva, ne samo u primitivnom i neobrazovanom, zamerano im je što su rat izgubili, a ne zato što su ga vodili. Nije se puno promenilo ni danas.
Frustracije birača zbog izgubljenih teritorija, tajkunskih privatizacija, socijalnog raslojavanja i brzine rešavanja ekonomskih problema, uvele su u vlast kao iznuđen potez najpre Miloševićeve sledbenike na čelu sa njegovim portparolom, da bi im se 2012. trijumfalno pridružili i reciklirani radikali, vođeni instinktom političkog preživljavanja. Prosečan siromašan birač koji slabo pamti, brzo zaboravlja i povodljiv je za vlašću, uhvaćen je na kosku populističke priče o borbi protiv korupcije prethodnika. Za spoljnu upotrebu je naknadno i bojažljivo uvedena ukradena priča o evropskom putu.
U sledećem izbornom koraku, 2014, vlast je samo jače prigrabljena, uvodeći nas u diktaturu jednog čoveka. Prošle godine je na obesmišljenim izborima vlast i produžena, uz pojavu izvornih radikala ovenčanih haškom slavom svog žilavog gurua. Time je kao u nekom nezamislivom hororu u potpunosti kompletirana postava aveti iz devedesetih. Gromoglasna priča o borbi protiv korupcije, bez ikakvih rezultata i okončanih postupaka, nonšalantno je zaboravljena, u strahu od rezanja grane na kojoj se vlast taman razbaškarila.
Prilično je tužno danas gledati brojne nekadašnje perjanice petooktobarskih promena sa kojom se silinom uvlače pod tople skute Velikog Vođe! To nedvosmisleno ide u prilog svih onih ozlojeđenih birača koji se „gade politike“ i tvrde da su „svi oni isti“!
Danas se eto srećom, čak četvrt veka kasnije, na škrtoj izbornoj trpezi, opet nudi građanska opcija kao slamka spasa, da se nebeska Srbija, kao hronični davljenik, konačno dočepa obale.
Da se najzad stvore uslovi za početak demontiranja jedne lažljive vlasti, bremenite brojnim aferama. Da se kaže dosta nezajažljivoj, narcisoidnoj diktaturu jednog čoveka. Da se zgažena pravna država i agresivna SPC vrate u ustavne okvire podele vlasti, odnosno sekularnosti! Da prestane nemušto belosvetsko lakejisanje uz ruganje sopstvenom narodu i neiskreno pranje ratnohuškačke monstruozne prošlosti po regionu!
Da jedna normalna, pristojna Srbija najzad odnese prevagu nad tom prostom, partokratskom i primitivnom. Takvoj Srbija, kao ciljnoj grupi, sada se intenzivira prodaje magle, nude debilni spotovi i notorna, lažna obećanja upakovana u providan papir dušebrižništva za Srbijom koju su potpuno urnisali!
Da se normalni, pristojni i slobodni građani izjašnjavaju ne obazirući se na jalova razvlačenja opozicionih rogova u vreći, pisanja opskurnih, bljutavih biltena Velikog Manipulatora i njegovih srceparajućih glumatanja na okupiranim televizijama!
Nedvosmisleni stavovi i dela predsedničkog kandidata Saše Jankovića daju mu pravo da bude autentični predstavnik građanske, normalne Srbije.
U ovom slučaju postoji izbor i neophodna je široka animacija biračkog tela. Svako to treba da ima na umu, jer nije teško biti normalan! Pa zar nije suludo i nenormalno da ova zemlja nije mogla da iznedri bolje koji će nas voditi i predstavljati u svetu, od ove žalosne bulumente restlova prevejanih politikanata iz devedesetih!? Bez kredibiliteta, znanja jezika ali sa lažnim diplomama i doktoratima!?
Ima li šanse za to? Da zaluđeni postanu normalni, zaslepljeni progledaju, pokradeni penzioneri se trgnu, ćutolozi progovore, a spavači se probude, pre nego što ruka svemogućeg Maga isključi svetlo u ovoj balkanskoj krčmi i utonemo u višegodišnji mrak!?
Realno, šanse su male, ali vredi pokušati, za sebe i dobrobit onih koji dolaze, nada uvek umire poslednja…
Autor je diplomirani inženjer u penziji iz Zrenjanina
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
