Zastava Republike Srbije

Za mene, čoveka u godinama to može biti veoma rizično, i to je moj osnovni razlog izbegavanja televizije.

Ne znam iz kog razloga, jutros sam uključio TV i to baš RTS 1. U toku je bila emisija Jutarnjeg programa. U 9,15 časova, kao gost programa se pojavio sportista – rvač Zurabi Datunašvili, koji je samo pre nekoliko dana osvojio prvo mesto na Svetskom prvenstvu u rvanju, odnosno osvojio je zlatnu medalju za Srbiju. Na stranu to šta ja mislim o tome da li stranci treba da brane boje reprezentacije jedne zemlje u bilo kom sportu, nešto drugo je na mene ostavilo upečatljiv utisak.

Svetski prvak je govorio na engleskom jeziku uz simultano prevođenje. I pri tome je izrekao pohvale o sportskom savezu Srbije u kom je angažovan i pohvale o Srbiji. Ali jedna njegova rečenica me je uzdrmala, a zašto ne reći i porazila, a ta rečenica koju je on izgovorio glasi: „Ja ću uraditi sve što mogu za srpsku zastavu.“

Ova rečenica me je porazila jer sam ja samo pre nedelju dana, putujući na Kosovo i Metohiju da posetim svoju bolesnu majku, na prelazu preko graničnog prelaza na Jarinju nalepnicom prekrio na registarskim tablicama svog automobile tu istu srpsku zastavu, moju zastavu. Osećao sam tada bes, očaj, poniženje. Isto to osećam i sada. Ali ne samo meni, to isto poniženje pripada i svim ostalim koji ćutke prihvataju da nalepnicama prekrivaju zastavu i grb svoje zemlje, kao i sam naziv srb(ija).

Pitam se ima li to još negde u svetu.

I da bude još tragičnije, vlast to proglašava pobedom našeg predsednika u pregovorima sa kosovskim pregovaračima. To nam prenose sredstva informisanja bez imalo stida. Kažu postignuta je još jedna pobeda u korist srpskog naroda na Kosovu.

Idemo i tonemo sve niže i niže. Zapitajmo se šta je sledeće u tim pregovorima? Ne bi me začudilo da kroz neko vreme, i to kroz neko kraće vreme, albanska strana ne zatraži da se nalepnicama prekriju slova -IĆ na kraju naših srpskih prezimena jer ih to iritira. Po istom receptu doći će do pregovora, i posle nekoliko dana zastoja na granicama naša vlast će pristati na to i ponovo proglasiti svoju pobedu, jer je očuvala mir na Kosovu i jer ona jedina misli na svoj narod koji je preostao na Kosovu.

A taj narod. Šta taj srpski narod na Kosovu misli o svemu ovome. Ništa! On ćuti, sluša, i ubrzano se seli i napušta svoja ognjišta.

Šta o tome misli srpski narod koji živi u Srbiji je posebna priča.

Izgleda da je rešenje da se svi Srbi isele sa Kosova i onda neće više biti ni problema. To dobro znaju pre svega Albanci, ali zna i srpska vlast. Neću da kažem da se svi mire sa time.

Autor je redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu