Foto: EPA / Andrej Čukić

Odnosno, građani su ti koji svojim izborom daju legitimitet izabranim donosiocima odluka. Vekovima su se ljudi borili za pravo glasa i demokratski sistem je postao “najmanje loš” oblik vladanja zato što omogućava svima da biraju i budu birani pod jednakim uslovima. Danas se suštinska politička utakmica vodi za glas na biračkim mestima, a ne uz pomoć revolucija ili nasilja.

Osnovna odrednica demokratije jesu slobodni, opšti i fer izbori na kojima učestvuju svi građani sa jednakim pravom glasa. U savremenom svetu, direktna demokratija skoro da ne postoji. Retki su primeri referenduma, narodnih zborova ili inicijativa. Savremena predstavnička demokratija koja je danas najzastupljenija, svodi se na to da jednom u određenom vremenskom periodu građani na izborima biraju svoje predstavnike koji kasnije u njihovo ime donose sve odluke o njihovim životima.

Izbori su gotovo jedini vid realizacije građanske suverenosti i čin prilikom koga građani zaista odlučuju o uređenju zajednice čiji su deo. Građani često nisu svesni koliko odluke koje donose njihovi izabrani predstavnici utiču na njihove svakodnevne živote. Još manje su svesni činjenice da su oni ti koji kroz poreze finansiraju čitavu državu i sistem, odnosno da izabrani predstavnici moraju njima biti odgovorni na koji način troše novac. Od samih izbora i njihovih rezultata zavisi kako i na koji način će se “deliti kolač” (društveni proizvod) i kako će to uticati na kvalitet života svih građana.

Zbog svega navedenog, veoma je važno da građani iskoriste svoje pravo glasa i da utiču na izbor svojih predstavnika. Ukoliko ne izađu na izbore – neko drugi u njihovo ime donosi odluke. Građani moraju da uzmu stvar u svoje ruke i da svojim glasom utiču na to ko će biti izabran. Izbori nisu samo pravo građana, već izlazak na izbore pretpostavlja i čin preuzimanja građanske odgovornosti. Odgovornosti za svoj, ali i za živote svih građana.

Odgovornost nije samo na biračima, već i na onima koji žele da budu birani – oni su posrednik između građana i odluka koje donose u njihovo ime. Izbori su jedini put da vlast bude smenjiva, što i jeste jedan od osnovnih principa demokratije, jer se u demokratskim sistemima na vlast dolazi isključivo putem izbora.

Izborna odluka nije laka. Da bi izašli na izbore, potrebno je kontinuirano pratiti rad izabranih predstavnika i ocenjivati ga. Ali i pratiti rad svih onih koji se na izborima kandiduju za građanske predstavnike. Izbori su takođe način da građanske predstavnike koji odgovorno rade svoj posao nagradite, a neodgovorne i nesavesne – kaznite. Zato i glasamo, da podržimo ili kaznimo. Pre samog čina glasanja, odgovornost građana je da budu informisani i da biračku odluku donose sa potpunim informacijama i u skladu sa svojim preferencijama.

Glasanje može delovati iracionalno, zato što mnogi često primete da “jedan glas ništa ne može da promeni”. Oni koji misle tako, ustvari samo odluku prepuštaju drugima da odlučuju u njihovo ime. Kada bismo svi verovali u to da naš glas nije važan – onda bi izbori zaista bili besmisleni. A izbori su jedini vid direktnog uticaja građana na politički sistem i odluke koje iz njega proizilaze. Svaki glas na demokratskim izborima jednako je važan.

Glasanje je prvi korak uticaja na živote svih nas. Zato olovku u ruke i glasajte savesno za svoju budućnost.

Autori su doktorand i studentkinja na Fakultetu političkih nauka u Beogradu