Da li je energetika rezervisana za muškarce ili će proces sprovođenja energetske tranzicije dati odgovor na pitanje da li ženska perspektiva može, i u kolikoj meri, da utiče na korišćenje energije i resursa?
Da li se žene lakše adaptiraju i prilagođavaju na promene u društvu, pa time i na promene koje nam donosi zaokret ka većem korišćenju obnovljivih izvora energije i efikasnije korišćenje resursa uključujući i energente?
U kolikoj meri energetska politika uzima u obzir pitanje roda tj. da li se pogledi žena i muškaraca razlikuju i da li je te razlike moguće uočiti i uključiti u mere energetske politike.
Možda se, na prvi pogled, čini da rodne razlike nemaju mnogo značaja za ove teme, ali ako govorimo o tranziciji, pa i energetskoj tranziciji, onda ne možemo zaboraviti činjenicu da svakodnevno milioni žena u Srbiji donose odluke kojima utiču na velike količine resursa koji se troše.
Stoga razlike između žena i muškaraca u pogledu sprovođenja energetske politike u Srbiji predstavljaju važan segment energetske, a posebno pravedne tranzicije, čija je glavna poruka da „niko ne sme biti izostavljen“ tj. ma koliko se u prvi plan energetske politike postavlja sagledavanje njenih energetskih, ekonomskih i ekoloških aspekata, njen socijalni aspekt niti sme, niti može ostati u senci planiranja i promišljanja aktivnosti pravedne energetske tranzicije.
Žene imaju veliku ulogu u pravednoj energetskoj tranziciji, i to kroz potrošnju i raspodelu resursa i energije, kao preduzetnice, kao zaposlene u javnom sektoru ali i kao kreatorke javnih politika.
Žene provode više vremena kod kuće, upravljajući većinom potrošnje energije u kući – od grejanja do napajanja kućnih uređaja koje koriste u svakodnevnim poslovima.
One i na svetskom nivou obavljaju više kućnih poslova u odnosu na muškarce, trošeći u proseku 4,5 sati dnevno (u odnosu na 2,3 sata za muškarce), što pokazuju podaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
U javnom sektoru Srbije zaposleno je 74 odsto žena u sektoru obrazovanja i 77 odsto u sektoru zdravstva i socijalne zaštite.
Gledano kroz prizmu energetike, preko 250.000 žena provodi svoje radne dane u zgradama koje u najvećem broju slučajeva zahtevaju rekonstrukciju i planske intervencije za poboljšanje energetske efikasnosti tih zgrada. Uključivanje žena u projektovanje, planiranje i sprovođenje ovakvih mera, kako sa strane korisnika tako i sa strane dizajnera, jeste preduslov za uspešnu i trajnu rekonstrukciju zgrada.
Pored javnog sektora, treba ukazati i na nedostatak rodne perspektive u politici energetskog siromaštva.
Naime, žene su pogođenije energetskim siromaštvom zato što ulažu veći fizički rad ali i vreme u obezbeđivanje toplote.
Pravedna energetska tranzicija u Srbiji tek je na početku svoje razvojne putanje.
Ovu činjenicu potvrđuje i skoro potpuni izostanak rodne perspektive odgovornosti u energetici, klimi i politici energetskog siromaštva u Srbiji: ne postoje procene, niti su prepoznati potencijalno različiti efekti primene energetskih politika na žene i muškarce u Srbiji.
Pored toga, vrlo je malo saznanja o specifičnim okolnostima i faktorima koji utiču na uključenost žena u procese i projekte prelaska na čistije vidove energije.
Trenutnu situaciju nije jednostavno promeniti niti je lako odrediti na kojim nivoima i kako bi trebalo sprovesti moguće intervencije.
Međutim, jedna od mogućnosti svakako jeste tamo gde je problem najbliži upravo onima kojih se tiče, a to je u jedinicama lokalne samouprave, među energetskim menadžerkama koje se i same suočavaju sa sličnim izazovima, tj sa rodno zasnovanim stereotipima koji su uvreženi u energetskom sektoru.
Podvučeni odgovor na pitanje sa početka teksta o važnosti sagledavanja položaja žena u energetskoj tranziciji, bio bi: energetska politika ima različit uticaj na žene i muškarce, postoji evidentan nedostatak znanja o specifičnim okolnostima i faktorima koji mogu uticati na uključenost žena u procese prelaska na čistiju energiju, a jasan zadatak svih uključenih akterki i aktera jeste da razumeju važnost i značaj upravo uloge žena u energetskoj tranziciji. One, ipak, čine polovinu našeg sveta.
Autorka je menadžerka programa u RES fondaciji
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
