Podsećanje na danas gotovo zaboravljenu tragičnu epizodu s našim prvim nuklearnim reaktorom u Institutu za nuklearna istraživanja u Vinči, davne 1958. (Danas, 2. decembra) zaslužuje neke dopune. Naime, tada je grupa diplomaca s Katedre za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta u Beogradu vršila eksperiment na novom reaktoru. Nuklearna tehnologija bila je tada u povoju i poveriti reaktor neiskusnim studentima bilo je ravno zločinu.
Reaktor je izmakao kontroli i sekundi su odlučivali da li će doći do katastrofe, prve dotad u svetu. Jedan od diplomaca, Života Vranić(ne Granić, kako stoji u članku) popeo se na reaktor, svesno se žrtvujući, i zaustavio nekontrolisanu reakciju. Svi učesnici bili su ozračeni, ali Vraniću nije bilo spasa. Oni koji su najmanje ozračeni zalečeni su u Parizu. Vranićje ispao dvostruka žrtva nepotrebnog akcidenta. O njemu bih hteo da kažem nešto više.
Prema svedočenju njegovih drugova sa studija, Života Vranićbio je skroman mladić, jedan od najboljih studenata na godini, poreklom sa sela. Njegova žrtva ima dvostruki značaj. Prvo, sprečio je katastrofu koja je mogla da bude karaktera kasnije nadaleko čuvenog akcidenta u Černobilju. Ali, to nije sve. Čitav akcident bio je zataškan, da bi se oni čija je neodgovornost bila dovela do toga, zaštitili od odgovornosti. Tako je i podvig Živote Vranića ostao gotovo nezapažen. On je u izvesnom smislu dva puta ubijen – jednom nečijom neodgovornošću, drugi put kukavičlukom. Vinča je tada trebalo da bude naš elitni savezni naučni centar i svaki incident mogao je da bude poguban za njegov status, čak i egzistenciju.
Meni lično ovaj događaj odredio je profesionalnu budućnost.
Tog oktobra 1958. bio sam u završnoj godini Prve kragujevačke gimnazije, čvrsto rešen da studiram nuklearnu fiziku na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Posle akcidenta svi su me odgovarali od toga i najzad sam se odlučio za fiziku na PMF. Smer nuklearne tehnike kasnije je ukinut i vlada je odlučila da se odustane od gradnje nuklearne centrale.
No vratimo se Životi Vraniću. Da nije bilo njegove žrtve, njegove kolege iz Vinče možda danas ne bi imale gde da rade. Da li će oni podići glas i izdejstvovati da se njihovom kolegi oda zasluženo posthumno priznanje?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
