Srbija je kolonija Velike Srbije

Čitav politički život Srbije je potčinjen tom nebeskom projektu.

Samim tim su i sudbine ljudi koji su se zadesili na imaginarnom području koje je proglašeno za tzv. “srpski svet” zapečaćene.

Robovi velikih ideja žive tako bedno da i sela na samo dvadesetak kilometara od centra Beograda nemaju vodovod!

O putevima ili bar biciklističkim stazama koje bi povezale sela na Dunavu mogu samo da sanjaju stanovnici Višnice, Velikog sela, arheološki vredne Vinče i Ritopeka.

Trotoari se završavaju kod Cvetkove pijace samo par kilometara bulevarom od Skupštine zemlje koja sanja o granici kod Karlobaga, Dragaša i Budve.

Mogućnost da biraju i budu birani na više mesta svakako da prija potlačenim delovima nebeskog naroda.

Nema sumnje da je mnogo bolje biti Srbin van Srbije, jer se, uz patetičan oreol žrtve, dobijaju i druge privilegije i povlastice.

Borba za Veliku Srbiju daje za pravo ljudima da se zapute u svoju susednu otadžbinu kako bi u njoj glasali protiv onih za koje su načuli da su njeni unutrašnji neprijatelji.

U žaru borbe protiv stranih plaćenika glabaju se sendviči, primaju dnevnice, a malo se i mrdne iz kućne čamotinje, vidi sveta…
Da Velika Srbija više od veka muči i razara Srbiju nije teško dokazati.

Zbog sulude imperijalne ideje koja se prikazuje puku kao bitka za pomoć braći stradalo je, može se slobodno reći, toliko ljudi da je ona obesmišljena već i surovom demografskom istinom.

Čini se da je od samog Berlinskog kongresa i priznavanja nezavisnosti Srbije 13. jula 1878, brižljivo negovano nezadovoljstvo postojećim granicama zemlje.

Sa tim u vezi zanimljivo je da je upravo majčica Rusija potpirivala ambicije avanturista poput Nikole Pašića čiji spomenik krasi jedan od najvećih trgova u Beogradu.

Nema sumnje da je samo zaštita ove moćne zemlje mogla da Nikolu, koji je nakon neuspešne Timočke bune, ali i tokom rata sa Srbijom iz 1885. bio u Bugarskoj i na strani tamošnje vlade, vrati nazad u zemlju i podari mu ulogu premijera!

Predsednik Narodne radikalne stranke se nije smirio. Začudo, i nakon Ivanjdanskog pokušaja atentata na kralja Srbije ovaj prpošni čovek je amnestiran, da bi konačnu pobedu nad dinastijom Obrenović ostvario tek 1903. ubistvom kralja Aleksandra i kraljice Drage.

Zanimljivi Nikola Pašić je tako uz pomoć Rusije i Crne ruke praktično prigrabio svu vlast a Srbiju uvukao u niz ratova koji su, istini za volju, doveli do teritorijalnog proširenja zemlje ali po cenu neverovatnih žrtava.

Pirove pobede se nižu do današnjih dana, ali naravoučenija nema.

Borba za povratak Srbije najpre u okvire Srbije traje do današnjih dana.

Ideja o Evropi zbog koje je i podignut Prvi srpski ustanak ima danas manje pristalica nego 1804.

O Sretenjskom ustavu kojim se Srbija legitimisala kao jedna od najslobodnijih zemelja Evrope suštinski se ne progovara.

O tadašnjoj zastavi još manje.

O u krvi zatrtoj dinastiji Obrenović se danas govori gotovo isključivo u negativnom kontekstu! Štaviše, atentat iz 1903. opravdava se time da je kralj Aleksandar bio omrznut u narodu!

Zanimljivo je da nema izveštaja o tome koja je agencija vršila ispitivanje javnog mnjenja Srbije i da li su zbog toga, ili zbog ulivanja straha u kosti građanima crnorukci vukli iskasapljena tela kralja i kraljice ulicama Beograda.

Kako god ubijana ratovima, nasiljem i atentatima iz 1903. i 2003, imala je Srbija i danas ima ideju o slobodi.

Tiha je, zatrpana ratničkim pokličima, novokomponovanim pesmama, guslarima i pesnicima, ali, što je značajnije i što u najvećoj meri njenu sudbinu određuje, stranim špijunima!

Oni su toliko brojni da im se i sama premijerka Srbije zahvaljuje na otkriću Majdana usred Beograda.

Zbog priznanja da je strana obaveštajna služba u njenoj zemlji pouzdanija od domaće policije i obaveštajne agencije premijerka bi mogla i da se zastidi.

Možda čak pozove odgovorne ministre na razgovor?

Naravno, ovo je šala.

Ali je istina da dokle god Srbija bude robovala Velikoj Srbiji u njoj neće biti slobode.

Biće to zemlja robova, banana republika sa kojom će se vladati iz Moskve ili već nekog drugog centra koji bude spreman da lovi u mutnom i drži građane Balkana u strahu i pokornosti.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.