On, u suštini, znači veštinu skretanja teme razgovora ili rasprave, naročito kada je ona neprijatna, a ishod nepovoljan, i znači preusmeriti razgovor na potpuno drugi pravac, tako da sagovornik, odnosno čitaoci, to prihvate i ne primećujući da je sada reč o sasvim drugom problemu.
Upravo tako se poneo i moj omiljeni list Danas u vezi sa mladim pijanistom iz Niša.
Čitam i ne mogu da verujem: Betoven i Bah su u Srbiji bučniji od turbo-folka. (Nigde nisam pročitao da je neko to poredio.)
Druga teza je da u srpskom društvu postoji netolerantnost prema svemu što je izvan turbo-folka. (Lično ne podnosim turbo-folk, ali suprotstavljanjem ove dve vrste muzike skreće se sa osnovne teme – ometanje osnovnih uslova za život i rad, a to je zakonsko pravo jednako za sve.)
Zatim, kaže se da u zemlji u kojoj se do najodgovornijih funkcija dolazi kupovinom diploma potpuno je normalno i za očekivati je da se pomenuti slučaj smatra krivičnim delom (politizacija teme sa naglaskom „krivično delo“ što nigde nije pisalo, a ogromna je razlika između krivičnog dela i prekršaja).
Onda se pitamo kako neko, u ovom slučaju komunalna policija, može da pokrene prekršajni postupak protiv nekoga ko proizvodi buku ukoliko svira prelepu muziku (opet spinovanje, niko nije osporavao lepotu muzike, iako ne vole svi istu vrstu muzike, već njenu glasnost).
Može se pročitati i da vežbanje svakog uspešnog pijaniste traje između osam i deset sati dnevno. (A koliko sati dnevno je potrebno univerzitetskom profesoru da spremi jedno predavanje ili naučni rad, pri tome svojim radom nikoga ne ometa u svojoj okolini, a u ovim člancima od njega i o njemu nigde ni slova.)
Vrhunac svega je izjava „muzičarima je neophodno da vežbaju na instrumentima, kao što studenti matematike vežbaju zadatke“. (Ovo je apsolutni nonses.)
Već u današnjoj štampi objavljeno je prvo reagovanje čitalaca, uz uvažavanje i poštovanje mladog umetnika.
Sa pravom se traži poštovanje Zakona, a vlast se poziva da omogući razvoj i napredovanje mladih talenata Srbije, ali nikako na štetu ostalih građana i protivno zakonima.
To bi trebalo da bude osnovna tema svih članaka u štampi, a nikako suprotstavljanje i međusobno ruženje građana.
Očekujem zato da pročitam i razgovor sa podnosiocem tužbe, koji je o dosadašnjim člancima stavljen na stub srama bez mogućnosti da odgovori.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Zbog autsorsinga i IT firme imale tešku godinu
Miodrag Majić: Zločin nema nacionalnost, boju, ukus i miris
Čovek je u pravu. Ja volim klasičnu muziku, ali baš da neko vežba po osam sati i da to sve vreme čujem u svojoj sobi, pri čemu ne živimo zajedno, ne ide…
Baš tako
Jako dobro reagovanje. Konačno da neko napiše istinu i samo istinu.
Konačno neko razumno reagovanje na slučaj.
Bravo, tačno tako! Činjenica da je muzika kvalitetna i lepa, da je pijanista uspešan, mlad, dobar student i dobar čovek nema ama baš nikakve veze sa činjenicom da buka ne sme da se čuje u zgradi. Izvor je potpuno nebitan i nema potrebe ulaziti u sve ovo. Profesionalci treba da sviraju u studiju ili da svoj prostor za rad u kući izoluju, i tu nema dalje diskusije
za razliku od autora teksta, koji vidi nameru, jer spinovanje je namera, ja mislim da je novinar jednostavno bio neoprezan i pomešao neke principijelne logičke stvari bez stvarne namere da uradi spin. Tako sam ja shvatio. Što onda znači i da je autor ovog teksta “imputirao“ spin novinaru..
Kada botovi SPINUJU sve braneci ZAKON, ali ne procitaju TEKST. U kome pise: „On je dodao da prethodne dve godine uopšte ne vežba poslepodne, već samo prepodne dok su ljudi na poslu. Kupili smo novi instrument koji može da se svira samo na slušalicama, ne proizvodi nikakav zvuk, ali to komšiji nije bilo dovoljno pa je nastavio da me prijavljuje. Osim njega, ostali stanari nemaju ništa protiv što vežbam u svom stanu i imam njihovu pisanu saglasnost“, naveo je Aćimović..“ I sta sad?
Draga profesorka, to što je dečko kupio instrument koji MOŽE da svira samo na slušalicama, ne znači da ga on tako i svira….
To što su mu ostali stanari dali svoju saglasnost da vežba kod kuće, ne znači da mu je dao i ovaj stanar koji ga je tužio. Takođe u gradskoj odluci o kućnom redu, nigde ne piše da se isti može kršiti uz pismenu saglasnost…
Mladi pijanista nikada ne bi postao to što jeste da je samo vežbao u prepodnevnim časovima, jer se klavir vežba po 8-10 sati dnevno.
I treba svi da shvatite već jednom – to što dečko vežba svakodnevno uopšte nije lepo za slušanje. To je ponavljanje jedne te iste stvari do iznemoglosti, a ne već uvežban klavirski koncert…
Tako je