Foto: Freeimages/cierpki

Nesumnjivo da je tekst „IN MEMORIAM Arhitekta Branislav Brana Jovin“ potresan za sve koji su na bilo koji način bili u kontaktu sa tim velikanom naše arhitekture. Svakako da je i gospodin Dragoljub Bakić kao pisac pomenutog članka na posebno emotivan i verodostojan način opisao radni vek sada već pokojnog gospodina Jovina.

Ono što mislim da nije trebalo da piše u tom članku odnosi se na deo teksta kojim gospodin Bakić opisuje slabu saradnju gospodina Jovina sa takođe pokojnim gradonačelnikom Beograda gospodinom Nenadom Bogdanovićem. Gospodin Bakić u neprimerenom tonu obaveštava javnost o neuspehu gospodina Jovina da sprovede u delo određene projekte koji nisu mogli da dobiju zeleno svetlo prvo članova Izvršnog odbora Skupštine grada Beograda, a nakon formiranja i funkcije gradonačelnika i imenovanja Nenada Bogdanovića na tu funkciju koju je regularno zaslužio na prvim demokratskim izborima za gradonačelnika na neposrednim izborima.

Prvi veći problem se pojavio oko izgradnje garaže u Pionirskom parku. Nikad gospodin Jovin nije obrazložio čime se motivisao ali je apsolutno odbijao i pomisao da se gradi ta garaža. Pokušali su predstavnici Skupštine grada da u kontaktu sa gospodinom Jovinom saznaju zašto je protiv, ali je gospodin Jovin uvek pokušavao da bez preciznog tumačenja svog stava onemogući gradnju koristeći svoj nesumnjivi autoritet. Zatim želim da u ovom pismu spomenem i problematiku gradnje metroa.

Pisac teksta gospodin Bakić navodi kako je gospodin Jovin dobio saglasnost gospodina Đinđića još 1997. godine da se upusti u projektovanje ili pretprojektovanje metroa, ali da je gospodin Bogdanović 2000. godine odbio i pomisao da mu se poveri taj izuzetno veliki i važan posao. E sada treba samo zamisliti kako je gospodin Bogdanović tada samo na poziciji predsednika Demokratske stranke za grad Beograd mogao da odbije Zorana Đinđića tada na mestu predsednika Demokratske stranke.

Ko i malo poznaje političku hijerarhiju zna da je takva varijanta nemoguća. Zatim je vrlo indikativno da gospodin Bogdanović nije odbio gospodina Jovina u tom izuzetnom zadatku sa namerom da bi nekom drugom pojedincu ustupio taj posao, a to se iz teksta gospodina Bakića može zaključiti kao imperativ neprimerene želje da se posao ustupi nekom posebno pogodnom projektantu. Stvar je toliko jednostavna da ću u poslednjoj rečenici da navedem precizan stav gospodina Bogdanovića da je poslove oko metroa i poslove oko urbanizacije Savskog platoa želeo da ostavi evropskim i svetskim stručnjacima kada uđemo u Evropsku zajednicu. Više puta mi je pokojni gradonačelnik kao svom zameniku na brojnim funkcijama počev od 28. februara 2000. godine objašnjavao da pravo vreme za građevinski ulazak u Savski plato kao i bilo koje radnje oko metroa dolaze sa evropeizacijom naše države.

Autor je funkcionalni zamenik Nenada Bogdanovića u Demokratskoj stranci od 2000. godine do 2007. godine