Grupacija koja Đilasa grdno nervira

Lep dokaz za to je Đilasov  intervju Danasu u kojem ovaj lider SSP, SZS i (valjda?) UOS (nepotrebno zauvek precrtati) razotkriva tajnu dugovečnosti vladavine Aleksandra Vučića:

„Režim opstaje zato što ćute akademici, profesori i novinari.“ Nije mi jasno zašto se Đilas okomio samo na „akademike, profesore i novinare“, a ne, recimo, i na inženjere aerotehnike, struku kojoj i sam pripada. Još je manje jasno u koju to jedinstvenu kategoriju spadaju „akademici, profesori i novinari“. Međutim, ono što je sigurno jasno jeste da Đilasa ova čudnovato komponovana grupacija zvanja i profesija zbog nečega grdno nervira.

Đilasovo postrojavanje nosilaca raznih titula i pripadnika profesija neodoljivo podseća na Vučićevo ne tako davno natezanje, durenje i inaćenje sa „lažnom elitom“.

Čak i sličnosti u stilu tu ima – obojica koriste svojevrsnu kombinaciju prenemaganja (ne vole me), arogancije (kako se to ponašate?) i ucene (platićete mi). Ipak, ključna razlika je jasna.

Vučić je na vlasti, pa mu „akademici, profesori i novinari“ ne mogu biti krivi zato što nije na vlasti, iako su mu krivi zato što ga ne vole dovoljno.

Đilasu su „akademici, profesori i novinari“, za sada, krivi samo zato što on sam nije na vlasti.

Ako Đilasu, a i ostalim „vođama opozicije“ nije jasno zašto „akademici, profesori i novinari“ uporno odbijaju „da dignu glas“, navodim samo tri razloga za njihovo ćutanje, mada ih se može navesti i mnogo više.

Prvo, „akademici, profesori i novinari“ na koje se Đilas izdire ne vole dranje i podnaredničko postrojavanje.

Naravno, neka se Đilas uteši, „akademici, profesori i novinari“ uglavnom ne vole ni autorske tekstove Aleksandra Vučića o lažnoj eliti.

Drugo, „akademici, profesori i novinari“ ne vole mnogo ni da ih grde oni koji gaje manire gastarbajtera iz sedamdesetih godina prošlog veka.

Jedna izjava je tu dovoljna kao ilustracija: „Ja (Dragan Đilas) letovanje od 4000€ plaćam od novca koji sam pošteno zaradio, plativši državi Srbiji porez više desetina miliona evra. I mogu da platim i 17.000€ za vilu sedam dana na moru u hotelu pored mog, i patike od 600€ i sako od 5000€.“ Ova „objava“ se u raznim oblicima u javnosti pojavila istog dana kada se Đilas u Danasu obrušio na „akademike, profesore i novinare“.

Treće je već povezano sa drugim, „akademici, profesori i novinari“ ne vole da ih bilo ko smatra maloumnim.

Lepo je to što se Đilas unaokolo hvali da je „državi Srbiji“ platio „desetine miliona evra poreza“.

Ali, niko zdrave pameti ne misli da se u tranzicionoj Srbiji za osam godina „suvlašća“ (šef Narodne kancelarije) i vlasti (ministar, gradonačelnik) može „pošteno zaraditi“ imetak na koji porez iznosi „više desetina miliona evra“.

Za utehu Đilasu, verovatno je i da niko od „akademika, profesora i novinara“ ne veruje ni predsedniku da skupe sakoe „dobija iz fundusa“.

Na kraju, čini mi se da je i za samog Đilasa zapravo dobro što „akademici, profesori i novinari“ ne dižu svoj glas. Da ga dignu, podigli bi ga i protiv njega.

Što se „borbe za opštu stvar“ i „pada režima“ tiče, Đilas tu stvarno može mnogo da pomogne. Mogao bi lepo da se skloni u stranu.

Neće ga koštati ništa, a pomoći će mnogo. Verujem da će čak i mrski „akademici, profesori i novinari“ potom podići svoj glas. Naprosto, biće manje onih koji bi da ga otmu i prisvoje.

Autor je univerzitetski profesor i bivši novinar