Foto: Medija centar

Uostalom, ako nešto ne želite da čitate u određenim novinama, vi okrenete sledeću stranu, promenite programe na radiju i televiziji.

Kada urednik potpadne pod uticaj čitalaca ili slušalaca to je znak da se nešto čudno dogodilo. Evo primera.

Istoga dana, na istoj stranici u dva teksta ovih dnevnih novina je pomenuto moje ime. Pročitao sam oba. Reagujem samo na tekst „Zašto otvarate stranice Danasa za svakakve tipove“ autora koji je meni nepoznat po radovima u književnosti u istoriografiji. On je, ipak, sebe predstavio javnosti pokazujući svoju ostrašćenost prema svakom ko misli, piše i govori od njega. Takve pretnje nisu do sada objavljene u ovim novinama: „Zašto otvarate širom svoje stranice za takve tipove kakvi su Veljko Đurić Mišina, Kosta Čavoški, Boško Obradović, Olivera Zekić…“

Autor citirane rečenice napisao je i sledeće: „Demokratija ne sme značiti slabost, mlitavost, bezidejnost, kukavičluk. Neka ih neka Mišine (i ostale mešine i mješine) objavljuju svoje „ideje“ u Informeru i na Pinku, nemojte im još i vi otvarati prostor, imaju ga oni i previše. Temeljna misao liberalizma nije da svi imaju pravo na slobodu već da nema slobode za neprijatelje slobode!“

Pretpostavljam da autor citiranih reči ima neki mentalni problem jer, na primer, ne razume da sa takvim shvatanjima prava da se čuje i druga strana, pa želi da, umesto Partije i njenih komesara, lično propisuje šta je za čitaoce, slušaoce ili gledaoce dobro da čitaju, slušaju i gledaju.