Komitetska pljuvačina

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Iako mnoge desne intelektualce smatram za u suštini dobronamerne, lično sam prilično rezervisan prema njihovoj priči. Razlog je stalna mogućnost da neko koga baš briga za Maticu srpsku (a po prirodi je militantan i baš ga briga da menja svoju prirodu) nađe "pravi citat" nekog istinski pametnog čoveka i time pronađe legitimitet za svoje ludilo. Dakle, iako sam protiv ovakvih priča, iako je u tekstu za koj ukus preveliki broj pojavljivanja "centara moći" i znakova uzvika, postoje dve stvari na koje ipak treba obratiti pažnju i u vezi kojih bi bilo dobro raspravljati u našem društvu, a i globalno. Koliko god živeli u svetu koje se sve više digitalizuje, mnoge stvari ne treba sagledavati digitalno i odlučivati o njihovom kvalitetu kao po algoritmu. U svetu je veoma prisutan algoritam "Ako je Nacizam sigurno nešto zlo=]Onda je sve što govori protiv nacizma sigurno nešto dobro" Ne želim da ulazim u ovaj konkretan primer, jer stvarno nisam upućen u rad pomenutih desnih intelektualaca, ali je činjenica da je i kod nas i u svetu sve više militantnih levičara, militantnih ateista, militantnih gejeva, koji svoju militantnost zasnivaju na tačnom stavu da je ekstremna desnica, religijski fundamentalizam i homofobija nešto štetno po društvo. Zahvaljujući ovakvom algoritamskom zaključivanju, moje je uverenje da će najveću štetu pretrpeti upravo one ideje za koje se ti militantni ljudi zalažu – i to je druga stvar na koju želim da ukažem: zar se niko ko je na levoj, ateističkoj, antihomofobnoj, antifašističkoj strani ne plaši da će stepen slobode dat militantnim likovima koji zastupaju te ideje dovesti do uvećanja broja pomračenih umova na toj strani, koja neprimetno postaje "sigurna kuća" upravo za takve?