Foto: STARSPORT

Ti su mi najmanje „ležali“.

Uvek sam bio za maksimu „na mlađima svet ostaje“, ali samo na onima koji imaju konkretno znanje, svesni da moraju još da uče i da osim teorije, imaju i nekakvu praksu.

U ovu poslednju „kategorizaciju“ nekako mi se uklapa mladi i ambiciozni Balša, koji je svoju teoriju rešio da pretoči u kolumnicu u kojoj bi da opiše moj lik i delo, nekako iz ugla „kao da se znamo 100 godina“ i kao čovek koji je prošao uz mene brojne izazove, što u političkom životu, preko sporta i mog angažmana u košarkaškom savezu Jugoslavije, KK FMP i konačno moje uloge u FK i KK Crvena zvezda.

Površnim pregledom lika i dela mlađahnog Balše, rođenog 1990. godine videh da je momak bio i istraživač pripravnik. Nekako je u tom duhu i napisao ovu „ozbiljnu analizu mog lika i dela“ posle koje sam samo ostao zabrinut za autoritet i kredibilnost FPN-a, tačnije profesora kod koga sprema doktorat.

Jer šta sam mogao da zaključim čitajući „lični stav“ mlađanog Balše i nekakvu površnu rekapitulaciju mog lika i dela, citate ljudi iz daleke prošlosti poput Momira Bulatovića, pokušaj politizacije mog angažmana u FK Crvena zvezda, neki navodni sukob sa Draganom DŽajićem, do „duboke“ analize svih dešavanja u finalnoj seriji ABA plej-ofa.

Zaboravio je mlađahni Balša mnogo toga, ili nije hteo da navede – napad na igrače Crvene zvezde Alena Omića, Peru Antića i kapitena Branka Lazića, bacanje svinjskih odrezaka na parket kako bi se taj isti Alen Omić ponizio kao ljudsko biće, napad članova Agencije za nacionalnu bezbednost Crne Gore u Podgorici, pa do ovogodišnjeg linča celokupne delegacije kluba u trećoj utakmici koji je dokazano bio organizovan od strane najviših funkcionera tamošnje države i njihovih pulena – (mlađahni Balša čitaj – dece), i opet slučajno istih tih agenata ANB-a?

Ne bih da bilo kako upadnem u situaciju da se pravdam mlađahnom Balši, jer nije dostojan ulaska u bilo kakvu ozbiljniju raspravu. Ne zato što nagađam, ili iz nekakve arogancije, već zato što mi je to pokazao i dokazao više nego površnom i neozbiljnom kolumnom o mom liku i delu, ali i primera radi, tezom o ponašanju publike u prepunoj dvorani „Aleksandar Nikolić“ koja je skandirala to što je skandirala valjda iz nekog razloga, i na svoj način (slagao se ja sa time ili ne) izrazila neslaganje sa statusom nekoga (čitaj mladi Balša – Srba) u Crnoj Gori danas!

Mlađahni i neiskusni Balša, poreklo po očevoj strani mi je iz Crne Gore i tamo imam puno prijatelja, a Crvena zvezda još više navijača. Iskreno žalim što u pripremi svoje neozbiljne kolumne nije otišao da pita te brojne Srbe koji su dolazili u naš hotel u kome smo bili zatočeni četiri dana uz budnu prismotru tih istih agenata ANB, šta misle o svom statusu u Crnoj Gori i takvima poput njega, koji krivca u svemu što se događa nalazite u Srbima.

Sticajem okolnosti (da li i na Balšinu veliku žalost) zaista sam neko ko vrlo dobro poznaje političke prilike ne samo na Kosovu, u Bujanovcu, Preševu i Mitrovici, već i u celom regionu, ali za njega daleko bejahu te godine: izborna krađa u Beogradu 1996. godine kao i moje izbacivanje iz stranke, petooktobarske promene, Demokratska Alternativa, događaji na Kosovu, a pre toga kada smo već kod sporta, i Košarkaški savez, izgradnja Kuće košarke, KK FMP, i još mnogo mnogo toga, što ne staje baš u citat Momira Bulatovića, i ne može da se nauči na nekakvim okruglim stolovima i panelima koje Balša izgleda jedino posećuje?

Ali ne zameram, verujem da je mlađani Balša rođen 1990. godine, još uvek učio osnovne pojmove o životu i načinu na koji funkcioniše isti. Takve stvari se ne uče iz knjiga i teorije! Da ne citiram čuvenog Solunca Miću Tomića iz filma „Ko to tamo peva“ o „pesku, dudinjama i pačijim….“

I da završimo onako kako smo i počeli – ima još jedna kategorija ljudi koju nikako ne „mirišem“. Licemere. Mlađahni i neiskusni Balša o kome nisam znao do srede praktično ništa je zaboravio i da napiše da je samo površnom analizom njegovog lika i dela moglo da se utvrdi da je kod istog tog „profitera“ Duška Kneževića kako ga je nazvao u svojoj kolumnici, studirao 2009. godine u Podgorici, „da mu kao rudare ugalj – Partizan greje dušu“, ali mi nikako nije jasno kako nije napisao kolumnu svojevremeno kada su njegovom idolu Dušku Vujoševiću u istoj toj Podgorici bacali bubrege na teren, kako bi ga poput Alena Omića takođe ponizili kao čoveka?

Zato savet mlađanom Balši koji voli kafane i kafanske pevačice (što mi nekako ne ide uz imidž akademskog građanina koji pokušava da stvori o sebi) – ništa u životu nije crno i belo.

A kada smo već kod košarke i famozne utakmice Beograda i Podgorice na koju se poziva mlađani Balša, pobedio je Beograd, samo što sam još tada video da je glavni rival u igri pet na pet bio Milo Đukanović…

Zato mlađahni Balša, besplatan savet za kraj (moji saradnici znaju da ih ne dajem tako olako) – više učenja, sticanja životnih iskustava, više rada i manje prepisivanja (posebno na Fakultetu)… Možda će Vam za kojih 10 godina kolumna ličiti na kolumnu, a ne na jeftin i površan pamflet iz navijačkog fanzina. Sada konačno znamo i kog kluba. Sve ostalo je nedorečeno, uostalom kao i kolumna, Vaše obrazovanje i Vaš status kao akademskog građanina.

P. S. Ovim bih zaista stavio tačku na bilo kakvu dalju raspravu sa mlađahnim Balšom. Na Mašinskom fakultetu moji studenti su dobro znali – ako dođeš nepripremljen na ispit – padaš. Uvek postoji sledeći ispitni rok.

Povezani tekstovi