Foto: FreeImages / CierpkiNIS – ovo ne smete da slikate! Kakva nadrealna scena: u našem gradu, na našim ulicama, našim fasadama ne smemo da fotografišemo ono što je naše! Da li je ovo okupacija?
Kakva je to NIS-ova arogancija? Nažalost, zaboravili smo mnogo veću agresiju kada je NIS srušio benzinsku stanicu nazvanu ‘Dejtonka’. A srušili su original koji je našu arhitekturu predstavljao na Bijenalu u Veneciji. Objekat koji je prikazao našu zemlju na sajmu u Lajpcigu, na izložbi centralno i istočnoevropske arhitekture devedesetih godina.
Srušili su original, unikat, i zamenili ga konfekcijom sa auto-puteva: srušili su znak, reper, broš na grlu grada. A počeli su atavizmom. Prvo su je od crvenog ‘stani pogled’, što bi rekao naš narod, prefarbali u kobalt plavo – njihova boja. Sledeći korak je bio rušenje. Kažem atavizam jer tako su nestajali revolucionari sa kolektivnih fotografija sa vođom.
Nije im padalo na pamet da traže saglasnost autora što ni u snu ne bi smeli da urade u svojoj velikoj zemlji. Radili smo u Rusiji, znamo šta je moć njihovih arhitekata. Pa tamo se ne menjaju boje objekata, tamo se traži saglasnost i na nijansu. Ali, ovde vlada ‘sveto trojstvo’:
1. Bahati imperijalni korporacijski lideri koji ‘nogom otvaraju vrata’ kod naših pigmejskih političara.
2. Ti isti pigmeji koji misle da su arbitri u svim sferama, pa i u kulturi, a snishodljivi su sa velikima.
3. Unezverene stručne službe zaštite kulture, koje umesto da budu korektor političarskih zabluda, slepo izvršavaju naloge u strahu da će biti smenjeni i otpušteni.
A evo u šta sam verovao. Verovao sam da velika korporacija kao što je ‘GASPROM’ nema samo snagu i moć novca, već i obavezu prema našoj arhitektonskoj stvarnosti i deliću srpske arhitektonske istorije kojoj je doprineo NIS – Jugopetrol izgradnjom crvene ‘Dejtonke’. Prevario sam se! Verovao sam da će naša država sa svojim delom vlasništva uspeti da sačuva jedan od znakova svoje istorije i arhitektonsko delo koje je kao jedan reper ušlo u memoriju Beograđana. Prevario sam se.
Verovao sam da će ‘zaštita’ i stav naše struke delovati na ‘GASPROM’. Prevario sam se.
Nestanak crvene boje i pojava hladne i nevidljive plave boje ‘GASPROM’-a, uplašio me je da će biti uvod u rušenje i uklanjanje celog objekta. Naravno, nisam se prevario!
A sada opet o slikanju. Kada je gospodinu generalnom direktoru NIS-a Kirilu Kravčenku skrenuta pažnja da traži saglasnost ili dogovor sa autorom objekta, odgovorio je: ‘Objekat je naš, a arhitekta ima pravo na fotografije.’
Pretpostavljam da gospodin Radomir Lazović sada razume u kakvoj fantastičnoj prednosti živim. Imam slike – fotografije nestalog objekta, a imam i infarkt od događaja!
Da zaključim – grad je kao slika, mozaik. Total i fragmenti. Iz svake slike može da se izvuče manja slika ako je slika grada sastavljena od različitih boja i oblika. Ako je uniformisano, nema ni doživljaja. Iste pumpe ne označavaju mesto.
Sa ovom ‘GASPROM’-ovom pumpom zagovornici da to mesto nije za pumpu dobili su satisfakciju. Lako je rušiti, teško je i sporo graditi, a domaćinski je sačuvati. Ali, ‘GASPROM’ je bahati gost, a ne domaćin.
Verujem da će naš gost dobiti zaštitu od beogradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture na svoj mural ‘nemoj neko da ga slika’!
Nije to jedina nepodopština koju su učinili. Da ne bude ‘ja pa jakanje’ što rekao Krleža, istu nadmenost su pokazali rušenjem benzinske pumpe bračnog para Marušić. Darko je profesor na Arhitektonskom fakultetu, a oboje su članovi Akademije arhitekture Srbije.
Verujem da se veliki ruski akademik Belousov, član naše Akademije arhitekture Srbije i vrsni poznavalac srpske arhitekture, prevrće u grobu.
Na kraju, iz kolumne ‘Naš grad’, ponavljam rečenicu gospodina Radomira Lazovića: ‘Javna umetnost ne pripada kompaniji, bez obzira što je to ona naručila i platila.’
Autor je član Akademije arhitekture Srbije, projektant čuvene pumpe Dejtonka kod Hajata
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
