O dostojanstvu u pobedi i porazu 1foto FoNet Milica Vučković

Ukoliko na zloupotrebu institucije ne usledi adekvatna sankcija, može se reći da je proces njenog urušavanja upravo otpočeo. Zato uređeno društvo od onog koje to nije razlikuje upravo sankcija. Ili bar reakcija na nešto što smatramo društveno neprihvatljivim. Jer svako prihvatanje devijantnog ponašanja, vodi ka tome da takvo ponašanje postane realnost, kome se tada po prirodi stvari prilagođavaju i svi do tada postavljeni okviri.

Upravo je to razlog zbog koga sam dužan da reagujem na tekst profesora Begovića „Kajzere, izvini“, tim pre što ovim, ali ostalim svojim tekstovima i drugim postupcima uvaženi profesor ne ugrožava samo akademsku zajednicu, već i okvir u kome i sam vršim svoj advokatski poziv.

Reč je naime o tome da ugledni profesorski bračni par Begović-Popović, već duže vreme pokušava da suđenja po parničnim i privatnim krivičnim tužbama profesora Boričića pretvori u rijaliti program. Počevši od tekstova koji obiluju prizemnim uvredama, preko vređanja profesora Boričića u sudnici pa sve do direktnih uvreda upućenih mojim kolegama iz kancelarije koji su postupali u ovim predmetima, jedna za drugom nižu se radnje za koje bi oboje profesora trebalo da znaju da nisu dozvoljene.

Nisam pozvan da branim akademsku zajednicu niti da ukazujem da se na ovaj način nanosi ogromna šteta ne samo Ekonomskom fakultetu već i Univerzitetu. Nije moja stvar ni to što ovakve poruke mogu uticati na ugled profesora i obrasce ponašanja studenata, a ni to što se povređena lična sujeta uzdiže na nivo najviše vrednosti, iznad svakog opšteg interesa.

Uostalom, to može biti i vrednosno pitanje vezano za neoliberalni koncept, gde sebičnost i nije baš tako neprihvatljiva. Ali mi je i te kako stalo da zaštitim integritet suđenja, mog klijenta i svih advokata koji u moje ime postupaju u ovim predmetima.

U tom smislu pozivam profesora Begovića da prestane sa radnjama kojima se posredno vrši pritisak na sud, kao i da prestane sa svim vidovima zloupotrebe čitavog spektra njegovih nespornih prava, od slobode izražavanja pa sve do prava na odbranu, koja su u vezi sa ovim sudskim postupcima. Ono što je sigurno je to da ni profesor Boričić ni bilo ko od advokata koji su preduzimali procesne radnje u ovim predmetima, nisu dali povoda za ovakvo ponašanje.

Za kraj, u duhu reči Pjera Paola Pazolinija, da veliki pesimizam uvek podrazumeva veliki optimizam i obratno, mislim da je ovo prilika za sve učesnike u postupku da promislimo o tome šta znači biti dostojanstven. Dostojanstven u pobedi i dostojanstven u porazu. I da dopustimo sudu da nepristrasno i bez pritisaka odredi ko će na kraju biti u kojoj ulozi.

Autor je advokat

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.