Foto: FreeImages / Cierpki

Nekome te informacije mogu izgledati kao nepotrebno dramatizovanje ali – koga su zmije ujedale taj se i guštera plaši. Ako se ima u vidu šta je sve jevrejska zajednica preživela kroz istoriju, onda je ovaj alarmizam i razumljiv i opravdan.

Međutim, ovo upozorenje bilo bi utoliko više razumljivo i opravdano ako ne bi bilo izraz sebičnih interesa samo jednog naroda već načelan moralni i politički stav univerzalnog značenja. Preciznije rečeno, stav Jevrejske zajednice u Srbiji imao bi moralnu snagu ako bi ta zajednica podigla svoj glas protesta i protiv fašističke političke države Izrael otvoreno usmerene na potpuno uništenje palestinskog naroda. Od marta ove godine kada su počeli granične demonstracije izraelska vojska ubila je preko 160 Palestinaca a ranila nekoliko hiljada od kojih su mnogi trajno obogaljeni. Naime, izraelski vojnici, osim što sladostrasno ubijaju Palestince, još na njima vežbaju preciznost u gađanju nišaneći u one delove tela čije će povređivanje pretvoriti ranjene u trajne invalide. Ako se ovoj bestijalnosti dodaju i druge mere diskriminacije i nasilja – onemogućavanje lečenja, dugogodišnje zatvorske kazne zbog demonstriranja, ograničenje kretanja, blokada komunikacija, napad na verske slobode i institucije, izgradnja nasilja na okupiranim teritorijama – onda je jasno da je u toku smišljeni i sistematski genocid nad palestinskim narodom.

Ono što naročito vređa univerzalne principe međunarodnog poretka i osnovna moralna načela jeste neviđena arogancija sa kojom Izrael odbacuje svaku, makar i najblažu, kritiku koja dolazi iz međunarodne zajednice, čak i onda kada Generalna skupština Ujedinjenih naroda osudi njegovu nehumanu politiku. Izrael pritom kao izgovor koristi floskulu o „pravu na samoodbranu“, što nije ništa drugo do otvoreno ruganje zdravom razumu. To „pravo na samoodbranu“, kao izgovor za teritorijalna osvajanja, obezbeđenje „životnog prostora“ i stvaranje nekakve „velike“ države, patentirale su i u praksi primenjivale neke druge mračne snage na koje Izrael nikako ne bi smeo da se ugleda.

Ova saučesnička ćutnja Jevrejske zajednice u Srbiji u odnosu na zločine države Izrael ima jedno opravdanje: ta zajednica živi u zemlji u kojoj ni jedan jedini organ vlasti nije ni reč rekao u osudi politike Izraela. Nisu to učinili čak ni oni brbljivi ministri u Vladi Srbije koji ne propuštaju nijednu priliku da ćute i koji zavape do neba ako neki Srbin bude u inostranstvu prekršajno kažnjen. A to što su palestinski građani, starci, žene i deca, lišeni osnovnih ljudskih prava i što već decenijama žive kao u Sarajevu opkoljenom od snaga srpskog fašizma, to ove samozvane borce za pravdu i profesionalne demagoge ni najmanje ne uzbuđuje.

Autor je potpredsednik Saveza antifašista Srbije