ilustracija Foto: pixabay / jackmac34Pomenut sam u tekstu književnice Lane Bastašić „Danas kada postajem vještica“ objavljenom 6. novembra tekuće godine, kao neko ko je imao polemiku sa njenim ocem na fejzbuk stranici Muzeja žrtava genocida.
O njenoj književnosti posmatranoj u jungovskom, arhetipskom ključu tek bi moglo da se piše. Upadljivo je da neko od fejzbuk komentara pravi slučaj i čitavu reklamu. Ali, treba razumeti izdavače i lovce na književne nagrade. U istoj fejzbuk polemici sam bio psovan i vređan od njenih prijatelja, pristalica, čitalaca, fanova, kako god. Nisam se ljutio, niti uzvraćao vulgarizmima. Pošto mi je ime pomenuto red je i da odgovorim:
Pišem Lani, Lanici, nežnoj spisateljici:
Šta mi glava traži u fejzbuk makljaži?
Da mi sveti oci kažu: Sinko, što si mizoginko?
Udri, udri, mizoginka, popularna krinka…
Ne razumem postupak, nit književni uradak.
Bara fejzbuk golema, prešla iznad kolena.
Maleni izdavač, reklamožder spavač
sred žaba kreketuša potražio plena.
Divna spisateljice, potražuješ ispriku,
a kad mene vređaju tvoji dilber-fanovi
prepuštaš se kikotu, zadovoljnom urliku…
Čovek strada i nestaje, razumeti tuđe muke.
Kći je fina, nije sin. Mršav praznik Helovin.
Sve sam bio, a ostajem domaćin od Svetog Luke.
Autor je doktor istorijskih nauka i direktor Arhiva Srpske pravoslavne crkve
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
