Foto: V.M

Građani su zabeležili, a mediji preneli da je 26. decembra 2108. godine, rekom Despotovicom tekla crvena boja za koju javnost i dalje ne zna ni šta je ni odakle je.

U istom danu se oglasila milanovačka kompanija „Metalac“ demantovavši da događaj ima ikakve veze sa njenim proizvodnim pogonima.

S obzirom da od tog trenutka niko iz lokalne samouprave nije nijednom rečju spomenuo šta se desilo, niti pred javnost izašao sa bilo kakvim objašnjenjima ili rezultatima istrage, analize, bilo čega, nekolicina nas rezigniranih građana, inicirala je potpisivanje peticije na protestnim šetnjama u Gornjem Milanovcu 19. i 26. januara, a naporedo smo pokrenuli i potpisivanje online peticije iste sadržine. Oba dokumenta su predata lokalnoj samoupravi 30. januara.

Tekst peticije glasi:

Opštini Gornji Milanovac

Skupštini opštine

Predsedniku opštine

Opštinskom veću

Načelniku opštinske uprave

PETICIJA

Na osnovu člana 56. Ustava Republike Srbije, mi, imenom i prezimenom potpisani građani i građanke Opštine Gornji Milanovac, obraćamo se institucijama lokalne samouprave ovom peticijom, sa zahtevom da dobijemo odgovore na sledeća pitanja:

1) Zbog čega, posle gotovo navršene tri nedelje od akcidenta, javnost u našem gradu ne zna šta je teklo rekom Despotovicom u jutarnjim časovima 26. decembra 2018. godine i ko je za to odgovoran?

2) Koje institucije i službe, kako lokalne, tako i republičke, su bile dužne da utvrde i istraže činjenično stanje i da javnost o tome obaveste?

3) Da li postoji nečija pravna, moralna i politička odgovornost u vezi sa ovim događajem?

4) Kakav uvid najodgovorniji funkcioneri i nadležna tela opštine imaju u kvalitet životne sredine u našoj opštini, vazduha i vode ponajviše, i da li imaju ikakvu operativnu strategiju u smislu poboljšanja iste?

S obzirom da su najpre građani fotografisali Despotovicu obojenu u crveno i alarmirali javnost o tome, a tek potom mediji reagovali, smatramo da građani zaslužuju odgovore na ova pitanja.

Otvarajući lokalne, želimo da ukažemo i na one opštedruštvene probleme i želimo da  izrazimo zabrinutost za budućnost sredine u kojoj živimo i u kojoj rastu naša deca. Ukoliko institucije lokalne samouprave ne budu ponudile odgovore na izneseno, nastavićemo da koristimo svoje građansko pravo da tražimo rešenja putem peticija, narodnih zborova i drugih legitimnih ustanova borbe za ljudska i građanska prava i slobode.

„Nema dobrog sistema sa lošim posledicama“ – govorio je smelo i hrabro Josipu Brozu gotovo zaboravljeni Marko Nikezić, prvi čovek Socijalističke Republike Srbije u periodu 1968-1972. Paradoksalno, Nikezić i celo njegovo rukovodstvo, kasnije su, svojim padom, bili potvrda istinitosti ovih reči. Jedan rigidni sistem, zasnovan na neprikosnovenosti autoriteta vođe, odbacio je progresivno i reformističko krilo partije, isključivo iz razloga što se pribojavao za sopstveni opstanak na vlasti.

Danas, kada je opšta društvena i politička klima u Srbiji poprilično uzavrela i već više od tri decenije hronično nestabilna, sa razlogom možemo konstatovati da živimo u sistemu sa mnogo loših posledica. To samo može da znači jedno – sistem je loš! U sledećem koraku, jednako smelo, moramo reći – stvari se moraju menjati i mi, građanke i građani ove zemlje, moramo to uraditi!

Ljudi u Srbiji su skoro dva meseca na ulicama, jer smatraju da se vlast koja je, u najvećoj meri koncentrisana u rukama jedne partije, otela kontroli i pokazala jedno antidemokratsko lice, potpuno suprotno elementarnoj funkciji vlasti u demokratskom, pluralističkom sistemu, a to je služba javnom interesu.

Mi smo na ulici i u protestnim šetnjama iz razloga što želimo da kontrolišemo vlast, jer je to naša politička obaveza i imperativ naše građanske savesti. Hoćemo da one, koji su na javnim funkcijama, nateramo da shvate da svoj posao moraju da obavljaju služeći  zajednici kojoj pripadaju, služeći svima nama, a ne svojim partijskim šefovima, sivim eminencijama, ljudima iz kriminalnog miljea i domaćem i stranom krupnom kapitalu.

Pošto je jedna od obaveza organa lokalne vlasti i to da nam saopšte šta se dogodilo krajem decembra sa rekom Desportovicom i ko je za to odgovoran, mi smo prinuđeni da, kao vid kontrole vlasti, na njih izvršimo pritisak putem podnošenja peticije i to iz mnogostrukih razloga.

Najpre, ne želimo da živimo u životnoj sredini koja je, ekološki, gotovo stalno izložena rizicima. Ne želimo da nam deca rastu u takvom okruženju, niti mi sami želimo da u istom obitavamo. Takođe, ne želimo da nosimo epitet sredine koja je izvor zagađenja.

Voda naše Despotovice pripada crnomorskom slivu. Voda i vazduh ne znaju za opštinske, okružne i državne granice i briga su mnogo šire, globalne ljudske zajednice i čovečanstva kao celine. Na koncu, unapređena i očuvana prirodna, ali i socijalna sredina su mera civilizacijskog dosega nas kao društva.

Otuda je crvena Despotovica samo slika opšteg nemara ključnih društveno-političkih aktera u Srbiji, a nama alarm za to da preispitamo da li ćemo svoju budućnost planirati ovde ili na nekim drugim meridijanima širom planete.

U sledećem koraku, crvena Despotovica otvara drugo bitno pitanje koje glasi: „Zašto mi moramo ovo da radimo?“ Jedno savremeno društvo koje se profiliše kao demokratsko, mora da ima kapacitet da iznedri, ne samo zdrave ustanove vlasti, već i medije koji će da brane javni interes pred onima koji se o javni interes oglušavaju.

Lokalni mediji u našem gradu i opštini su potpuno skrajnuti, a novac poreskih obveznika namenjen finansiranju projekata iz ove sfere, mahom odlazi portalima i televizijama koje prenose PR tekstove opštinskog rukovodstva. Tako poreski obveznici u Gornjem Milanovcu plaćaju regionalne portale i televizije, dok je učinkovitost lokalnih medija, od strane vlasti, svesno svedena na minimum.

Mi vapimo za slobodnim medijima, dosta nam je igranja igre nekompletnih informacija, čaršijskih natucanja i domunđavanja. Hoćemo da znamo šta lokalna vlast radi i kako raspolaže novcem nas kao poreskih obveznika.

U trenutku kada ljudi brane reke od izgradnje mini-hidroelektrana, a plačkaški državno-partijski kartel održava monopolsku poziciju distributera električne energije, faktički onemogućuje masovniju upotrebu solarnih panela i razvoj prosumerističkog tržišnog modela, razumemo važnost odbrane reka od grubog nasrtaja na ekosistem Stare planine i drugih regiona u Srbiji.

Zato pozivamo javnost da stane uz nas u borbi za istinu o tome ko je našu reku obojio u crveno.

Povezani tekstovi