Stereotipna slika o žrtvi

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Začuđujuća je činjenica da jedan ovakav tekst potpisuje saradnica IFDT-a koja je godinama bila jedan od najagilnijih Bojanićevih saučesnika u svim njegovim nedelima činjenim protiv drugih zaposlenih u Institutu, protiv interesa srpske humanistike, pa i države Srbije u najširem smislu. Da se njen „pravednički“ gnev probudio nešto ranije, recimo, pre nego što je počela da zajedno sa Bojanićem najuglednije saradnike Instituta sa budističkim mirom ispraća na biro za zapošljavanje, a potom i na višemesečna lečenja od posledica mobinga kojem je i sama umnogome doprinosila, njene reči bi zvučale mnogo uverljivije, a „slučaj IFDT“ ne bi dobio razmere zbog kojih ga danas, kao vruć kesten, guraju u ruke nedužnim i časnim kolegama Avramoviću, Popoviću, Mitroviću da ga na neki volšeban način razreše. Ovako, tekst je samo tužan spomenik ljudskom licemerju, još jedno podsećanje na upućenima dobro znanu činjenicu da je spisak imena koja treba potpisati na projektu razaranja IFDT-a i njegovog izglednog smeštanja u naučnu prošlost Srbije, mnogo duži od onog koji ovih dana najčešće figurira u javnosti. 

   1. Komentar nekog ko se potpisuje kao objektivni posmatrač govori da to nije nikakav objektivnom posmatrač, već osobi koja je iz IFDT-a ispraćena na biro za zapošljavanje, odnosno, o osobi koja je radila u Institutu i dobila otkaz u vreme dok je tamo radila i Jelena Đurić. Iz čega još uvek ne sledi da Jelena Đurić govori neistinu. Već samo to da su u IFDT-u godinama svašta radili ispod žita i iza leđa javnosti od koje se sada traži pomoć.

      1. Ok, Poenta teksta J. Đurić je ukazivanje na aktuelnu manipulaciju javnosti, takozvano spinovanje pod firmom ugroženosti akademskih sloboda. Zaposleni u nauci znaju od početka da je sve to simulacija nekolicine mlađih istraživača za Bojanićev račun, ali ostali i ne pretpostavljaju i zato je ovaj tekst dobrodošao (iako je, slažem se, zakasneo). Zna se i da je klika oko bivšeg direktora (makar nemim posmatranjem) činila grozne stvari istraživačima (svi su morali da odu ili su dobili otkaze, sa nekima se sudi), a sada ta ista klika glumi žrtvu i perjanicu slobode!? I ne libi se da zloupotrebljava ime Čomskog, Đinđića i čije sve ne pred „svetskom javnošću“!? Sve to izaziva mešavinu osećanja gađenja i zastrašenosti razmerama drskosti.

      2. Na sreću, nikada nisam radio u IFDT-u, ali znam mnoge koji jesu, kolege: Đerić, Milidrag, Radojičić, Matković, Rakić, Lolić, Milisavljević itd, koji su odlazili iz Instituta sa otkazima u rukama, ili tako što su, u „minut do dvanaest“, sami bežali od sumanutog i kriminogenog direktora i njegove klike. Jer, oni su se, za razliku od J. Đurić, usudili da ustanu, kažu, protestuju, da rizikuju, a ne da, kako reče komentator potpisan sa „Dr“, godinama, sve do odlaska Bojanića sa čela Instituta, trpe unutrašnju agresiju njega i njegovih poslušnika. I samo zato oni danas rade po drugim beogradskim institutima i fakultetima u zemlji ili inostranstvu, a neki uopšte ni ne rade, a J. Đurić je i dalje „na hlebu“ IFDT-a iz kojeg je, kako se priča, sa radošću ispraćala gore navedene. Štaviše, nekima od njih, i to upravo onima čijem odlasku je uveliko doprinela, pokušava, tvrde oni, da zapreči povratak u Institut, a Z. Avramovića kao „nacionalistu“ i „fašistu“ da torpeduje iz UO-a. No, jedno od njih će se, kako čujem, ovih dana oglasiti sa svojom verzijom priče o IFDT, pa da sačekamo.

2. Autorka otkriva toplu vodu: saopštava nam da se IFDT-om autokratski upravlja, da ga je preuzela grupa ljudi koja ima je vođena preduzetničkim duhom odlučila da zadovolji svoe partikularne interese, da je ista grupa spremna na simulacije demokratskih apela javnosti. Da se koristi, kako autorka reče, jednim prevarnim narativom, po kojem se njihova samovolja predstavlja kao sloboda naučnog istraživanja. Sve smo to, na ovaj ili onaj način, već znali. A znali smo i da država godinama okleva da se protiv takvih zloupotreba pozove na pravo i zakon. I šta autorka sada predlaže? Razgovor sa onima koji su godinama gazili pravo postupali i kršili zakone!

3. Zasto gospodja ne pominje imena? Mozda bi kao prilog razumevanju ovog pisma koje pokusava da opravda zlo trebalo na Pescaniku procitati jedno dijametralno suprotno vidjenje, utemeljeno na ZAKONU, a koje potpisuje Lika Glusac.

   1. Profesorka je iznela dobro zapažanje: gospođa Jelena Đurić u svom tekstu ne iznosi imena. A što se tiče teksta na Peščaniku koji potpisuje Luka Glušac, a na koji profesorka upućuje, radi se o jednom iz serije tekstova na koju Jelena Đurić reaguje. Svi ti tekstovi, koje potpisuju zaposleni u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju iz Beograda su deo horskog pevanja, organizovane medijske kampanje. Utoliko se izdvaja tekst Jelene Đurić, kao jedini iz tog Instituta koja nam saopštava da postoji i druga stana medalje. I da je cela ta priča o ugorženim akademskim slobodama zapravo presna laž. Gospođa Đurić je to mogla otvorenije da kaže, ali o ovako je jasno. Jedino nije jasno, i tu je profesrkina intervencija dragocena, zašto ne pominje imena?

4. Kao dugogodišnji član IFDT-a, od 2003. do 2019, potpuno se slažem s ocenama i analizom koleginice Đurić. Stanje je bilo mnogo gore od njenog opisa.

5. Najobjektivniji tekst do sada na ovu temu, mada ste morali mnogo ranije da se oglasite, i Vi i kolege vaše generacije iz instituta. Situacija je sada ekstremna jer ogoljava prizemnost ciljeva mladih jurišnica i jurišnika sa IFDT iza agresivne medijske kampanje. Pitanje za Vas (i za psihologe) je zašto ste Vaše kolege i Vi trpeli godinama unutrašnju agresiju te klike. Hana Arent ima neke misli o tome, verujem da su Vam poznate.

   1. …i to je potpuno u pravu. I po pitanju prizemnosti ciljeva mladih jurišnica i jurišnika iz IFDT-a (od kojih je, uzgred budi rečeno, većina i dobila pozicije u IFDT-u protivzakonito, zbog čega su sada tako uplašeni i tako agresivni) i po pitanju okolnosti da su Jelena Đurić i njene kolege o ovome morale mnogo ranije da se oglase. Ali, ne treba sada tražiti previše ni od njih. “Strah životu kalja obraz često…“

6. Ja sam bio istraživač-saradnik na Institutu od 2015-2020, i izbačen u januaru ove godine, na novu godinu. Potvrđujem sve što je koleginica rekla, a neki od nas su oterani s posla i projekata, čak pod pretnjama + meni je oduzimana plata 2 puta. Strašno, a to nije ni 2% od onoga o čemu se ćuti.

   1. Matkoviću, istekao ti je ugovor na projektu. A sećaš li se što ti nije produžen, pune dve godine se NISI pojavio na poslu, odbijao si da radiš! I još prikrio da pored redovne plate, primaš i stipendiju. _Pokrij se ušima, snimao si tajno kolege i koristio te snimke, tužen si zbog toga… Sram te bilo!

      1. Poštovana Borovice (niste ostavili ime, tako da ne znam kome se obraćam), ukoliko zaobiđemo besan ton Vašeg komentara, može se reći da ste uspešno zaobišli činjenicu da je prekršeno više članova Zakona o radu i Zakona o nauci, za koje se, između ostalog, Institut i sam borio (u mom slučaju, to su članovi koji su štitili istraživače da ne bi ostali bez posla usled reforme nauke ove godine, koja se poklopila sa izbijanjem epidemije korona virusa. Podsećam vas da su judi koji su na naučnim institutima izgubili posao, sada ostali bez zdravstvenog osiguranja i osetiti to na vlastitoj koži nije nimalo lepa stvar, a nije ni fer prema kolegama, niti prema bilo kome). Drugo, na osnovu kojih dokaza javno tvrdite da se ja lično nisam pojavljivao na poslu i šta bi to trebalo da znači? „odbijao si da radiš!“ – na osnovu čega toliko kategorično iznosite tvrdnje poput ovih? Radni izveštaji svih zaposlenih se nalaze u našim dosijeima. „snimao si tajno kolege i koristio te snimke, tužen si zbog toga…“ – meni nikakva tužba nije stigla, ali ovo mi već zvuči kao teorija zavere na nivou deda mi pričao, a svakako sumnjam da išta od ovoga što ste rekli može opravdati prekršaje zakona koji su se desili na Institutu.

         1. Borovica je oličenje institutske solidarnosti i tolerancije. Sloboda za Borovicu, svi intelektualci da potpišu.

      2. Za stipendiju&platu: molim Vas da sami proverite stvari koje navodite, bar pre nego što ih postujete. Jer, mogućnosti da se istraživači “sakriju” i odu sa platama, koje implicirate, istraživači uopšte nemaju i to zna svako ko je radio u nauci. Samo direktor ima mogućnost da odobri ili ne odobri plaćeno odnosno neplaćeno odsustvo, a ne mladi istraživači. Vaši navodi nisu tačni, niti sam ja ikada dobijao ovo što implicirate kao mogućnost. Pa, ne možete vi kao istraživač naprosto „sami sebi“ oduzeti ili davati plate od Ministarstva, to direktor radi. Naprotiv, meni je prethodni direktor 2 puta oduzeo platu, i to bez prethodnog upozorenja. To se desilo nakon što sam pokrenuo sudski proces za zaštitu od mobinga, a ja ne mogu drugačije pretpostaviti nego da je to učinjeno iz odmazde. Posle sam i izbačen sa posla, jer sam tužio direktora.

         1. Plaćeno odsustvo mogu dobiti samo istraživači koji rade najmanje 5 godina u naučnoj instituciji, po zakonu. Pošto ste naveli da ste radili do 2015. do koliko razumem kraja 2019. niste uspunjavali taj uslov. I Zakon o nauci ne kaže da svi moraju da ostanu na poslu, stigla je preporuka ministarstva u decembru da im se produži ugovor, ali to je baš to – preporuka. Tako da ni tu nema nikakvog kršenja zakona. E sad, zašto vam nisu produžili ugovor, to ne znam.

         2. Istraživač može da dobije plaćeno odsustvo samo ako je osoba bila zaposlena najmanje 5 godina. Koliko vidim gore, vi niste, tako da nema kršenja zakona. Takođe, Zakon o nauci predviđa da će svi istraživači nastaviti da budu finansirani, ali to ne znači da će to biti urađeno automatski po sili zakona. Preporuka koja je stigla u decembru od ministarstva je upravo to – preporuka i nije obavezujuća za institut. Ako vam je ugovor po osnovu angažovanja istekao, niko nije u obavezi da vam ga produži po Zakonu o radu. E sada, zašto su ostalima produžili, a vama nisu, to ne znam. Mobing se sve češće koristi kao paravan, uz svo dužno poštovanje onima koji ga zaista trpe. I proces oko mobinga vas ne štiti od otkaza niti obaveza. Što kažu da se niste pojavljivali na poslu? To je ozbiljan prekršaj, ako je tako.

            1. Pisao sam dva puta, nije mi bilo objavljeno, izvinite

            2. prećeno mi je i disciplinskom kaznom ukoliko javno progovorim o ovome, itd.

            3. ni meni nije okačio prvi komentar, pa opet kačim: Ne, nije tačno, nisu u pitanju samo preporuke već je to ubačeno i u Zakon o nauci i istraživanjima, članovi 129. i 135. koji štite mlade istraživače i doktorante od otpuštanja tokom trenutne reforme u nauci (izguglajte Zakon o nauci, u ovom komentaru nije moglo da se okači). Prema IFDT, moglo je biti otpušteno preko 8000 naučnika u Srbiji, po logici po kojoj sam ja otpušten. Drugo, šta znači „priča se“ i ko tačno priča da ja nisam dolazio na posao? Ja sam dobijao pretnje, uvrede i ucene od strane prethodnog direktora, prećeno mi je i otkazom (koji se posle desio) i oduzeti su mi projekti i programi koje sam vodio, a moja kancelarija je pretvorena u magacin, i ja više ne znam čime sam zaslužio takav tretman, iskreno. Prethodni direktor mi je nudio plaćeno odsustvo u zamenu za odustajanje od tužbe. Odbio sam, i onda mi je poslao opomena pred otkaz, koju sam čitao bukvalno u avionu, jer mi je opomena stigla, na sam dan putovanja u Berlin. Nekoliko dana pre toga sam pokušao da se raspitam o legalnosti svega, ali sekretarijat je odbio da mi da Aneks (pisao sam usmeno i pismeno 3 puta), zbog čega nisam nikada ni obavešten o tome u kojim se slučajevima daje, a u kojima ne daje plaćeno ili neplaćeno odsustvo. Ovako je izgledao moj prvi odlazak u inostranstvo. Pride, postojali su ljudi na institutu koji su živeli za stalno u inostranstvu, a primali redovne plate iz Srbije.

7. Autorka ovog teksta je, nota bene, jedina od dvadesetak saradnika i saradnica IFDT-a koje je Bojanić pri svom dolasku na mesto direktora zatekao u njemu, a koja je, sve „hrabro“ se suprotstavljajući institutskim „autoritarnim strukturama moći“ uspela da očuva radno mesto u Institutu i za srpske prilike enormno visok lični dohodak. A o dešavanjima u Institutu se oglašava tek nakon što je Bojanić otišao sa njegovog čela, pa joj on i njegova klika više ne mogu ni na koji način nauditi. Sapienti sat! A činjenica da tekst završava pozivom na razgovor sa kriminalcima i mafijašima koji su IFDT i doveli u ovo stanje, stanje rugla srpske humanistike, a ne, kako ona tvrdi, ugledne naučne institucije, svedoči o njenim očajničkim nastojanjima da on i kao takav opstane na akademskom nebu Srbije, a ona time očuva svoje dobro plaćeno radno mesto, budući da novo, s obzirom na njene „radne“ rezultate, teško da bi dobila u bilo kom drugom beogradskom institutu. Pa, zar oni koje autorka poziva na dijalog, da im je savest čista, ne bi dozvolili kolegi Avramoviću kao imenovanom predsedniku UO Instituta da isti nakon više od godinu i po dana uzaludnih pokušaja i konstituiše i na njegovim sednicama, kolegijalno i dobronamerno, tematizuje krizu Instituta i načine izlaska iz nje, umesto što ga besprizorno klevetaju i difamiraju po svim svojim, „drugosrbijanskim“ i NVO medijima? A to što se među redovima komentara u kojima se autorka podržava u njenim nastojanjima prepoznaje i „pero“ jednog njoj bliskog člana dosadašnjeg UO Instituta, u celom ovom slučaju sa rukama „krvavim“ do ramena, potvrđuje zapažanje komentatora potpisanog kao „objektivni posmatrač“ da je spisak „zaslužnih“ za „slučaj IFDT“ mnogo duži od onog koji ovih dana cirkuliše po medijima i da tek treba očekivati njihove „savezničke“ istupe u javnost. 

   1. Da li se Vi Milane S. zapravo zalažete da se IFDT ugasi? Jer, takav se utisak stiče iz Vaših reči. Ali, nezgodno je to, zbog međunarodne javnosti koju su kriminalci i mafijaši iz Instituta uspeli da izmanipulišu. Pošto to, dakle, nije realno, šta drugo ostaje osnivaču Instituta nego da podvije rep, prizna da je Bojanićeva ujdurma uspela i prihvati razgovor sa njim i njegovim lojalistima?

8. E sada već postaje ozbiljno. Naučnici iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju počinju da se oglašavaju pod svojim imenom i prezimenom i da potvrđuju ono što je Jelena Đurić iznela u tekstu. Sve do sada je bilo mož’ da bidne al’ ne mora da znači. Mogli smo da verujemo grupi iz IFDT-a da se bore za slobodu naučnog istraživanja a mogli smo i da sumnjamo da je po sredi medijsko spinovanje. Sada se stvari menjaju, jer su i neki drugi ljudi progovorili. Klupko je počelo da se odmotava.

9. Mislim da je ružno i uvredljivo nazivati četrdesetak istraživača i naučnika IFDT nekakvim poslušnicima prethodnog direktora. IFDT je po broju projekata, događaja i naučnih publikacija u poslednjih 10 godina očigledno napredovao. Kolektiv IFDT se buni zbog političkih pritisaka, i to je odvojeno pitanje od toga zašto se jedna saradnica i nekoliko bivših saradnika oseća ogorčeno. A u retko kojoj instituciji neće biti bar nekoliko nezadovoljnih. Besmisleno je na osnovu par onih kojima iz ovog ili onog razloga nije odgovaralo da rade na IFDT i sarađuju sa drugim kolegama, osporavati očigledne rezultate i javni doprinos IFDT – rezultate koje su znali da prepoznaju i cene i svetski stručnjaci.

10. Vi stvarno mislite da su ljudi koji rade u IFDT izmanipulisani?? Bio sam tamo na dve konferencije, kad je bila Butler i kada je bio Brubaker. To su bili događaji na nivou i ti mladi ljudi koje sam upoznao su izgarali da nešto naprave. Prilično sam siguran da mogu da procenim kada je kolektiv dobar, a kada fejkuje. Sa ovim ljudima sam bio i u kafani jedno veče, atmosfera definitivno nije bila fejk. Mene su oterale iz Srbije ovakve priče i ovakvi stavovi. Tu nema sreće ni za koga ko se izdigne iznad osrednjosti. Bojim se da je to i IFDT čeka. Umesto da se cela akademija digne da sačuva institut. Palanka je izgleda sudbina Srbije.