Advokati naivci

Nije, možda, u ovom slučaju ni toliko čudno što se advokati opiru fiskalizaciji jer su se, manje-više, istovetno ponašale sve grupe koje sada uveliko barataju kasama. Čudno je da je država ovoliko čekala sa fiskalizacijom pojedinih delatnosti poput lekara, sada advokata, a još su van domašaja taksisti. I sve to potpuno neopravdano. Njihove usluge mogu lako da se kategorizuju i, dakle, pravedno oporezuju. Pravedno kažemo, jer činjenica da advokati porez plaćaju paušalno ne može da bude argument u njihovu korist. To je jedan od načina oporezivanja najviše podložan improvizaciji, manipulaciji i, zašto da ne, korupciji. Ovako će se znati koliko tačno košta izlazak na ročište, žalba, tužba, krivična prijava. Zna se to zapravo i sada jer je propisan advokatski troškovnik, ali ko se toga još pridržava. U stvari, važi za „sitnu boraniju“ koja se kolje na sudu oko ara zemlje, a primenjuje li se pri naplaćivanju usluga za zemunski klan, razne Amsterdame, kofere i slično. Oni bolji zastupnici rade i na procenat od dobijenog slučaja. Zato i nije čudno što su među pet osoba sa najvećim prihodima u zemlji dvoje advokati. Reč je o poslu u kojem se obrće veliki novac. Novac, koji je potpuno van kontrole države. Za propust kakav je neuvođenje fiskalnih kasa advokatima, neko iz državnog vrha (pogotovo bivšeg) trebalo bi i da položi račun ostalim poreskim obveznicima.

Neke grupe odavno su u Srbiji osiono premašile okvire u kojima mogu da deluju. Imaju li pravo advokati da obustave suđenja od kojih nekim građanima možda zavisi i dalja sudbina. Gde je za njih minimum procesa rada. Neka ne brinu advokati, ima u Poreskoj upravi dovoljno mudrih ljudi koji će osmisliti fiskalizaciju bez zagledanja u predmete.