Prošla je skoro decenija otkad je Srbija znala šta je to inflacija.
Te poslednje inflacione godine, a bilo je to 2012, cene su skočile 12,2 odsto – danas bismo rekli nezamislivih 12,2 odsto, ali tada to nije bilo ništa naročito neobično. Samo još jedna loša godina u nizu.
Od tada, međutim, inflacija nijednom nije preskočila tri odsto, a često je bila i mnogo niža, jedanput čak i samo 1,3 procenta. Postali smo „svet“.
Sada smo međutim, opet Srbija, sa rastom cena od čak 7,9 odsto na kraju 2021. godine, daleko prepoznatljivijim onima koji su naše ekonomske pokazatelje prestali da prate krajem prve dekade ovog veka. Za razliku od tog vremena, sada je i „svet“ postao „Srbija“, pa cene sada divljaju na svim meridijanima, a ne samo na ovom malom parčetu globusa na kom mi živimo. Kod nas ipak divljaju više nego kod mnogih drugih, ali ne bi bilo fer reći da je u pitanju problem iz samo domaće kuhinje. Nije.
Međutim, to što to nije samo naš problem slabo pomaže vlasti, par meseci pred izbore na kojima građanima, kojima su meso, povrće i gorivo poskupeli i po više od 20 odsto, treba objasniti da je struktura inflacije većinski vođena spoljnim komponentama, zbog čega svoj prazan džep ne bi trebalo Vladi da računaju u minus. Ne treba biti ekspert političke analize da bi bilo jasno da če to teško proći kod prosečnog glasača SNS-a.
Umesto toga, predsednik nam je, u intervjuu uživo na javnom servisu, otkrio fantastičnu istinu, inflacija nije 7,9 odsto, inflacija je, umesto toga, četiri odsto!
Četiri zvuči bolje od osam, a ako on kaže da je četiri onda je četiri. Tih četiri predstavlja prosečnu inflaciju tokom prošle godine, a ne inflaciju na kraju godine (ono na šta se inače misli kad se uobičajeno kaže inflacija), što je možda zbunjujuće za prosečnog glasača, ali vrlo korisno za vlast, koja time uspeva da zamaskira cenovni sprint koji je usledio u drugoj polovini godine.
Ovo je već drugi put u poslednjih mesec dana da predsednik pokušava da u javnim nastupima u prvi plan progura neke druge cifre namesto međugodišnje inflacije na kraju godine. Tako je prošli put govorio o tome da je „bazna inflacija“, koja inače predstavlja samo jedan deo ukupne inflacije, nešto iznad tri odsto, a sada umesto ukupne inflacije na kraju godinu promoviše prosečnu inflaciju.
I u jednom i u drugom slučaju važi pitanje: Možemo li u radnji da zamolimo da nam robu ne naplate po ceni koja piše na etiketi, nego da nam je obračunaju po baznoj ili eventualno po prosečnoj inflaciji. Stvari koštaju koliko koštaju, a danas koštaju 7,9 odsto više nego pre godinu dana. Za mnoge među nama, teško vreme ponovo je tu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
