U preduzeću Prvi maj radnici su poslednju platu dobili u oktobru, a u Zastavi elektro po 11.000 dinara i to za januar, što je još jedan prilog bolnoj tezi da je rad u Srbiji odavno obesmišljen. Preračunato u evrima, to je astronomskih 118 evra. Treba se samo setiti da je mesečna potrošačka korpa 41.391 dinar, prema Republičkom zavodu za statistiku, dok je prosečna mesečna zarada u Srbiji 32.571 dinar. Upravo u ovu razliku mogu da se uglave tih fantastičnih 11.000 dinara.

Ovaj „trend“ blokada svakako će biti nastavljen i u budućnosti, jer je loša praksa domaćih „kapitalista“, a u stvari sitnih prevaranata, koji su ko zna kako došli do kapitala, da obećavaju brda i doline, traže rezultate, a kada dođe red na njih da zasluženi rad i plate, onda traže razne izgovore i naravno, izbegavaju da ispune svoje obaveze. Ne plaćaju doprinose državi – porez, penziono, socijalno, staž… E, a onda imamo situaciju da besni radnici blokiraju puteve, pružne prelaze, štrajkuju glađu… A država ostaje nema na sve njihove patnje, po sistemu rešismo se bede od fabrike, odnosno „muko moja, pređi na drugoga“. Ipak, kada se blokira pruga država tek na kraju balade, jer ovo jeste balada, pokušava da izvadi situaciju pregovorima i obećanjima. Pruga je deblokirana, a već danas će se znati da li su obećanja bila prazna.

U lapovačkom slučaju je na višemilionskom gubitku, ničim izazvana, železnica, zbog blokade međunarodnog saobraćaja, ali i država, jer po ko zna koji put pokazuje nemoć na kršenje zakona, pa ma koliko bili opravdani zahtevi štrajkača.

Ono što je dobro u ovom slučaju je što nema sečenja prstiju u znak protesta, ali nije daleko dan kada će na adresu predsednika, vlade ili brojnih ministarstava početi da stižu prsti i ostali delovi tela nezadovoljnih radnika. A onda će zaista biti gusto.