Planetarna fudbalska euforija zbog Mundijala u Južnoj Africi probudila je u pojedincima dotad neiskorišćene talente. Pa tako hobotnice i naučnici prognoziraju rezultate (ovi prvi su zasad mnogo uspešniji), paragvajske lepotice pronalaze nova mesta za odlaganje mobilnih telefona, a veseljaci širom sveta se utrkuju u tome ko će glasnije i melodičnije da duva u vuvuzelu. Ljudima stvarno svašta pada na pamet. Ipak, jedna malo ozbiljnija ideja zainteresovala je isključivo Balkance. Posebno nas u Srbiji, pošto nam je nakon ispadanja „orlova“ jedina želja da Nemci budu prvaci kako bi se hvalili da smo ih jedini pobedili.
Naime, Dojče vele je razmatrao mogućnost da Srbija, Hrvatska i Bosna zajedno podnesu kandidaturu za organizaciju Evropskog prvenstva 2020. Odmah je počelo oglašavanje lokalnih sportskih i političkih „zvezda“ da li je i koliko to izvodljivo i koji su sve problemi zbog kojih bi nas UEFA, sve zajedno, glatko odbila. Istina, ima ih mnogo. Prvi problem su stadioni i sportski objekti, koji su toliko „moderni“ da se miris višedecenijski skupljanog urina sa zidina Partizanovog i Zvezdinog stadiona prostire i van Autokomande. Šta će ljudi, pritislo ih. Međutim, to bi lako rešili. Kad su mogli Afrikanci da sagrade na desetine modernih stadiona, mogli bismo i mi. Malo ozbiljniji problemi su oni političke prirode. Prvo, da li bi i Priština ugostila najbolje fudbalere Starog kontinenta. Teško. Pa čak nam je i Evrovizija otcepila Kosovo. Što bi ga FIFA i UEFA ponovo „kalemili“ na Srbiju. Drugo, ovakav scenario podrazumeva da bi reprezentacije sve tri zemlje automatski dobile pravo nastupa na prvenstvu. Što je mnogo, mnogo je. Ne igramo mi na ovom podneblju baš toliko dobar fudbal. A, ne daj bože, da nam i tu progledaju kroz prste pa da se u eliminacionoj fazi sastanu recimo Hrvatska i Srbija. Bez obzira ko bi bio domaćin, gosti bi u tom slučaju strepili za svoje živote na prvenstvu koje i sami organizuju?! Takođe, šta na primer da nekom „mladom i besnom“ čoveku padne na pamet da se sveti „zapadnjacima“ i isprebija ceo tim Engleske, Francuske, Nemačke… Dok isplatimo oštećene, odosmo 11 miliona (po reprezentaciji) u minus.
Sve u svemu, kao što reče predsednik Hrvatskog nogometnog saveza Vlatko Marković, „od toga nema ništa“. Da se pitaju Antić, Blažević, Osim, Katanec i ostale legende, lako bi se dogovorili. Međutim, pitaju se oni „pametniji“… Šteta, kako bi samo turisti uživali za tačno deset godina. Ujutru se na Hvaru kupaju i sunčaju sa holivudskim zvezdama, ručaju ćevape u Sarajevu, pa uveče provod u Beogradu… Ma gde bi nam svima bio kraj…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
