Preksinoćna, na brzinu sazvana, runda briselskih pregovora Beograda i Prištine završena je oštrim izjavama srpskog i kosovskog predsednika, Aleksandra Vučića i Hašima Tačija, kao i „standardno“ umerenim saopštenjem kabineta visoke predstavnice EU Federike Mogerini, posrednice u dijalogu.
Vučić je iznova poručio da Srbija želi da razgovara, ali je prvi put kao uslov za to naveo „povlačenje svih protivpravnih odluka Prištine“. Tači je otišao korak dalje u optužbama na račun rivalske strane, ističući da je delegacija Srbije prilikom pregovora ispoljila „agresiju“ i založio se za promenu Rezolucije 1244, dok je EU saopštila da se očekuje da Beograd i Priština „brzo ispune svoje obaveze prema dijalogu“.
Stiče se utisak da nakon najnovijeg susreta Vučića i Tačija nije učinjen nikakav korak napred i da će i u narednim mesecima biti nastavljena „igra živaca“ u sedištu EU, o kojoj javnost od početka procesa ne zna gotovo ništa, izuzimajući trenutke poput potpisivanja Briselskog sporazuma, čije mnoge odredbe pet i po godina kasnije ostaju „mrtvo slovo na papiru“. Mada briselske diplomate tvrde da je Federiki Mogerini i njenom timu najveća želja da do jeseni 2019, kada ističe mandat aktuelnom sazivu Evropske komisije, Beograd i Priština potpišu toliko puta pominjani „pravnoobavezujući sporazum“, u ovom trenutku čini se da je takva mogućnost minimalna.
Vidljivo je da su kosovske vlasti u poslednje vreme povukle poteze koje su u suprotnosti sa njihovom javno proklamovanom „dobrom voljom“ za pronalaženje kompromisa. „Najslikovitija“ ilustracija za ponašanje Prištine jeste povećanje tarifa za robu iz Srbije za 10 odsto, kao i početak transformacije Kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku, bez konsultacija sa Srbima na Kosovu. U međuvremenu, zvanični Beograd, predvođen Vučićem i šefom diplomatije Ivicom Dačićem, pokrenuo je „diplomatsku ofanzivu“ za povlačenje priznanja Kosova, kod takozvanih „trećih država“, kako bi osnažio pozicije u narednoj fazi briselskih pregovora. Pitanje je zašto takva taktika nije primenjena znatno ranije, šta je srpska diplomatija godinama čekala? Slična „enigma“ jeste i Vučićeva retorika – dok se neretko hvali „izuzetno dobrim odnosima“ Srbije sa Nemačkom i Francuskom, koje se smatraju najuticajnijim članicama EU, poznat je i njegov „lament“ nad „mlakim“ reakcijama Unije na „štetno ponašanje“ Prištine. Da li će predstojeća velika proslava stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata u Parizu, kojoj će prisustvovati i Vučić i Tači, doneti nekakav preokret, ostaje da se vidi, ali kako stvari trenutno stoje, „kosovski čvor“ neće biti raspleten u skorije vreme.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
