Pomalo čudi iznenađenost javnosti u Srbiji povodom stavova i ocena koje je u intervjuu Danasu nedavno izneo britanski ambasador Stiven Vordsvort. U suštini, Vordsvort je samo donekle eksplicitnije rekao ono što od početka godine mnogi zapadni političari i dobro obavešteni stručnjaci prilično jasno nagoveštavaju – odnos Srbije prema Kosovu umnogome će određivati brzinu njenih evrointegracija.
Krajem prošle i početkom ove godine, u Danasovoj višemesečnoj debati o mogućim rokovima za ulazak Srbije u Evropsku uniju, desetak najuglednijih domaćih eksperata bilo je saglasno da će rešavanje kosovskog problema, uz tempo i snagu strukturnih reformi, biti ključni faktor za odgovor na pitanje „možemo li u EU pre 2018. godine“. Diplomate iz najuticajnijih zemalja EU, kao i iz SAD, predstavnicima državnog vrha Srbije poručivali su, pre svega iza zatvorenih vrata, da Beograd mora biti „konstruktivan“ u odnosu na Kosovo ako želi da postane deo ujedinjene Evrope, te da bi insistiranje u UN na novim pregovorima o statusu dovelo do „sukoba“ naše zemlje sa zagovornicima kosovske nezavisnosti, dakle s Vašingtonom, Parizom, Berlinom, Londonom, Rimom… Čak i obično vrlo uzdržani zvaničnici u Briselu naglašavaju „regionalnu saradnju“, koja podrazumeva i poboljšanje odnosa Beograda i Prištine kao osnovni element za razmatranje evropskog puta Srbije. Dakle, s porukama koje je saopštio ambasador Velike Britanije ovdašnji zvaničnici su vrlo dobro upoznati, a odavno su ih morali biti svesni i svi ostali u ovoj zemlji.
A šta je Stiven Vordsvort u stvari rekao? Ako Srbija, ili neka druga država u njeno ime (čitaj – Rusija) bude tražila da „idemo unazad“, u nove pregovore o statusu, time bi se samo gubilo vreme, ali i obnovile tenzije u regionu. Takođe, 22 zemlje članice EU (plus SAD) takvo ponašanje shvatile bi kao „guranje prsta u oko“, to jest otvaranje sukoba koji nikome (a najmanje Beogradu) nije potreban. „Niko ne može da uđe u neku organizaciju, a da pri tom ostaje u konfrontaciji sa više od 80 odsto njenih članica“, naveo je ambasador, a kao primer ukrštanja koloseka evrointegracija i odnosa prema Kosovu naveo predstojeći Upitnik o spremnosti Srbije za članstvo u EU, gde će se srpska administracija suočiti s „normalnim pitanjima“ o teritoriji i broju stanovnika.
Čemu čuđenje povodom ovih stavova? Šta tu iznenađuje? Možda to što je Vordsvort potpuno rasvetlio pitanja koja bi većina, i u Beogradu i na Zapadu, da zadrži u zoni „sivog“? Iskrenost ambasadora Velike Britanije treba da bude pozdravljena. To što je rekao misli i većina onih koji nam se izdaju za „prijatelje“, a u stvari gorke pilule samo prepuštaju udvaranjima manje sklonim.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
