U devet godina vlasti SNS i Vučića režim je zaista bio uzdrman samo tokom vikend protesta od decembra 2018. do aprila 2019.
Taj protest nije imao spoljnu podršku, ali je bio „nošen“ talasom demonstracija Žutih prsluka u Francuskoj.
Imao je i širinu – iz Kruševca i Beograda, prelio se i na druge gradove Srbije. Iznenadio je Vučića, izbio je nenadanim povodom.
Protivljenje „krvavim košuljama“ i nasilju zbog prebijanja Borka Stefanovića pretvorilo se u brojanje „jedan od pet miliona“, kao protivljenje i nasilju i medijskim lažima, dvema stranama istog zla koje su ljudi doživeli kao proizvod diktatorske vlasti.
Vučićev odgovor bio je, sa stanovišta očuvanja moći koju ima, delom racionalan, delom iracionalan (partija šaha sa Stefanovićem u Predsedništvu opkoljenom demonstrantima), budući da se tiče njega lično i njegovog najužeg kruga.
Vučić i njegov medijsko-politički štab zaključili su da protestuje uglavnom dobrostojeća srednja klasa, koja se oseća zanemareno od njega i njegovih saradnika („šta možemo da uradimo za te ljude“), ili ga jednostavno ne podnosi, što je pitanje čiste estetike i ukusa, a ne politike.
Zatim, zaključili su i da je reč o ljudima koji su u ozbiljnim godinama i koji jesu uporni „šetači“, ali istovremeno nemaju ni snage ni volje za bilo šta više od toga.
Pri tom se lako razočaraju i u one koje u opoziciji doživljavaju kao lidere ili barem predvodnike.
Donekle je ta analiza tačna.
Vrhunac protesta bio je skup 13. aprila 2019. najavljivan kao „Dan d“, na kome se okupilo više desetina hiljada demonstranata.
„Dan d“, kao što sada ukazuju pojedini u javnom životu, nije imao ni dan pre, ni dan posle, odnosno plan ni šta je cilj tog okupljanja, ni šta će biti posle.
Najavljivane blokade i radikalne akcije izostale su, baš kako su u Vučićevom štabu i tvrdili.
Vlast je odolela i nije ispunila nijedan zahtev, osim ako se u to ispunjenje ne računa privremena promena dela članova Saveta REM-a.
Ne svih devet i ne one koji su bili prepoznati kao glasnovogovrnici režima i zaštitnici režimske medijske propagande.
Ali, ipak, iako se činilo da je režim netaknut, iako je i pre prvog talasa pandemije, krajem 2019. i početkom 2020. ta priča završena, bila je za opozicionu javnost izuzetno korisna.
Jer, režim je ipak ostao duboko uzdrman iako se fasada i dalje drži, o čemu svedoči sada već otvoreni i teški sukob Vučića i Stefanovića.
Da to uopšte nije malo, videće se na izborima 2022.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
