Na jednoj strani je narodni poslanik i muftija sandžački Muamer Zukorlić, koji pokušava da demonstrira svemogućnost i nedodirljivost. Na drugoj strani su njegovi politički oponenti koji pokušavaju da mu sve to ospore. Svi su potekli iz iste političke kuhinje sa početka devedesetih godina. Bili su okupljeni oko ideja Stranke demokratske akcije (SDA). Sada svako za sebe hoće neprikosnovenu liderski poziciju.

Zukorlić je odavno sebi namenio ulogu jedinog bošnjačkog lidera. Pokušava da u svojoj nacionalnoj zajednici uspostavi merila vrednosti koja važe u versko-obrazovno-političkom sistemu koji je stvorio. Mora da bude onako kako on kaže. Sve drugo je ugrožavanje islama i bošnjaštva, izdaja, udaranje na temeljne vrednosti opstanka njegovog nacionalnog korpusa. On je pomiritelj, ima pravo da saziva sveopšti Sabor Islamske zajednice (IZ) u Srbiji, da sve što govori bude pretočeno u deklaraciju, koja treba da bude obavezujuća za sve njegove sunarodnike i njihove političke vođe. Sandžačka deklaracija je krenula od odbrane Internacionalnog univerziteta, preko jedinstva IZ do pešterskog auto-puta. Za rešavanje svih tih problema nadležna krovna organizacija je Sabor IZ u Srbiji, koji je sazvao narodni poslanik

Broj odbornika u lokalnim parlamentima u Sandžaku ne daju mu snagu, koliko mu je dodatni vetar u leđa što iza njega stoji koalicija sa premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem. Odbrana Internacionalnog univerziteta i divlja nadogradnja na zgradi Fakulteta za islamske studije samo su usputni u Zukorlićevom nastojanju da zauzme mesto u republičkoj vlasti svog trenutno najvećeg političkog rivala Rasima LJajića. U prilog ovome idu spekulacije da između Vučića i LJajića ne cvetaju koalicione ruže. Zbog toga se Zukorlić trudi da, i u svojem stilu oštre retorike, na svakom koraku pokaže odanost premijeru. Tako je isukao mač, koji neće da ga vraća dok ne završi posao. Nije mač isukao protiv Vučića, samo mu pomaže da se obračuna sa prosvetnom mafijom.