Viši sud u Nišu oslobodio je bivšeg dekana niškog Medicinskog fakulteta Milana Višnjića optužbi za zloupotrebu službenog položaja, kojom je navodno oštetio fakultet za sedam miliona dinara, i to tako što je uticao da 82 studenta budu oslobođena dela školarine.
Prethodno, u istrazi, „otpale“ su još dve njegove navodne zloupotrebe, vezane za povećanje zarada i isplatu honorara zaposlenima na fakultetu. Višnjić, koji je pre pet godina uhapšen uz veliku medijsku larmu, te 82 dana proveo u pritvoru, tvrdi da je od samog početka bilo jasno da je proces protiv njega montiran, i to na inicijativu grupe lekara bliskih aktuelnoj vlasti na čije je zloupotrebe ukazivao. Najavio je mogućnost da će od države tražiti naknadu štete.
Prema dostupnim podacima, Višnjić je 16. Nišlija iz grupe niških funkcionera, službenika i biznismena, uhapšenih za manje od godinu dana, od sredine 2013. do sredine 2014., čija je krivična prijava ili optužnica za korupciju „pala“ jer je utvrđeno da u njihovim radnjama „nema elemenata krivičnog dela“, odnosno „nema elemenata krivične odgovornosti“. Među uhapšenima, koji su se uglavnom vezivali za DS i G17 Plus, bili su ex gradonačelnik Niša Miloš Simonović, kao i bivši i sadašnji funkcioneri gradske uprave, Direkcije za izgradnju grada, Gradske toplane, Instituta „Niška Banja“…
Neki od uhapšenih su ocenili da je njihovo gonjenje politički motivisano, kako bi se uklonili sa scene, a aktuelna vlast „dokazala“ da se bori protiv korupcije. Većina je kazala da je zahtevala naknadu štete, u iznosu od milion do pet miliona dinara, koje će, dakako, platiti građani.
Pojedinci su najavili da će podneti i tužbu za zloupotrebu položaja protiv tadašnjeg višeg tužioca Edvarda Jerina i policijskog funkcionera Dejana Anđelkovića, koji „stoje iza neosnovanih hapšenja“. Jerin je, inače, ubrzo unapređen u apelacionog javnog tužioca, a po penzionisanju je postao član Saveta za borbu protiv korupcije i Komisije za pomilovanja predsednika Srbije. Tvrdi da „nije ništa neobično“ da se istrage ne završe podizanjem optužnice i negira političku i interesnu pozadinu slučajeva.
Nije, međutim, na Jerinu i njemu sličnima da odgovore da li ta i druga hapšenja imaju „nepravnu“ pozadinu. Na državi je da građanima položi račune o ovom, kao i drugim slučajevima u kojima postoji sumnja da su institucije načinile greške koje se namiruju iz budžeta, te odgovori šta čini da se greške suzbiju. Duguje im i konačno ustanovljavanje prakse da odgovorni za neuspehe i greške budu sankcionisani, a ne unapređivani. Sve ostalo previše košta – od novca poreskih obveznika do daljeg urušavanja sistema i institucija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
