Evropragmatizam

Ovo je ohrabrujući znak evropske orijentacije novih vlasti, na koji možemo pridodati i neke Dačićeve propratne poruke, poput onih da se ova vlada „neće, poput prethodne, heroisati“ oko fusnote, da želi da „vodi realnu politiku, umesto nebeske Srbije“, te da „neće dozvoliti uzaludne žrtve ni zbog čega“.

Pragmatizam srpskog premijera i lidera SPS nije ni do danas bio nepoznat, samo nije uvek bilo jasno u kom pravcu i s kojim ciljevima ga koristi. Uloga SNS u ovom omekšavanju kosovske politike Beograda, iako je u prvim reagovanjima na vest o odluci vlade stavljena u drugi plan, od suštinske je važnosti. Niti bi taj predlog uopšte bio uvršten u dnevni red sednice vlade, niti bi bio usvojen, da nije bilo političke saglasnosti (a, ko zna, može i inicijative) Aleksandra Vučića i njegovih naprednjaka.

Kao što je, pretpostavljamo, i predsednik Republike Tomislav Nikolić, ako ništa drugo, bar klimnuo glavom. Zalaganje URS i Mlađana Dinkića za fleksibilniju politiku prema Kosovu ni u prošloj vladi nije se dovodilo u pitanje, a dolazak njihovih kadrova Suzane Grubješić i Milana Pajevića na važne pozicije povezane s evropskom integracijom Srbije u startu je bio signal pozitivnih promena.

Uostalom, setimo se teze da će naprednjacima i socijalistima biti daleko lakše da prave kompromise oko Kosova nego demokratama, jer „njihov naglašeni patriotizam niko ne može da dovodi u pitanje“, dok je Tadić osećao obavezu da maltene svakodnevno pokazuje da i on ima „srpske mišiće“.

Svaki hrabar i odlučan korak političkih lidera Srbije na putu evropske integracije i poboljšanja odnosa u regionu treba biti pozdravljen. Kao što i svako kvazipatriotsko busanje u prsa junačka, usporavanje kretanja ka EU, socijalna i ekonomska demagogija, muljanje s javnim resursima, izneveravanje obećanja iz izborne kampanje, te povratak ljudi mračne prošlosti u mejnstrim politiku i čak u državne institucije treba da budu jasno i glasno osuđeni. To je principijelnost. To je slobodna javnost.