Evroskepticizam (ni)je u modi

Ovakav trend u susednoj Hrvatskoj počeo je da uzima maha još 2004. (stepen podrške EU tada je bio 52 odsto), kada su ulice hrvatskih gradova krasili bilbordi sa jasnim evroskeptičnim porukama – „Seoski sir i pavlaka su kul, Evropska unija nije!“ Iako su bilbordi uklonjeni, ovakve stavove danas deli dobar deo hrvatske javnosti. Stručnjaci opravdanje nalaze između ostalog u strahu od gubitka nacionalnog identiteta i tradicije. Protivnici priključenja EU kao jedan od argumenata navode da je cena članstva previsoka, dok su koristi – nejasne. Smatraju da su resursi zemlje suviše vredni da bi ih tek tako lako utopili u birokratsku Evropu. Nisu retka ni razmišljanja – Jedva smo pobegli od Jugoslavije, zašto bismo se sada priključivali nekome drugom koji će nam govoriti šta možemo ili ne možemo da radimo.

Optimisti, pak, i ovakvu hrvatsku podršku ulasku u EU ocenjuju relativno stabilnom, jer se već duže vreme ne menja značajno, pa je otprilike podjednak procent građana, njih desetak odsto koji podržavaju članstvo kao i onih koji ga ne podržavaju.

Za utehu je i to što crv evroskepticizma iz Hrvatske još nije prešao granice Srbije, gde je prema nedavnom istraživanju 61 odsto građana odgovorilo potvrdno na pitanje da li podržava učlanjenje Srbije u EU. Ispred svih bivših jugoslovenskih država kada je reč o podršci EU jesu Crnogorci (78,9) i Makedonci ( oko 70 odsto podrške). Iako i u Srbiji ima dosta „nevernih Toma“ i „evromrzitelja“ , brojke iz Hrvatske mogu biti jaka slamka optimizma za ovdašnje evropejce da je Srbija za nekoliko stepenika bliža Evropskoj uniji od susedne Hrvatske.