Francuski Velja

Ministar spoljnih poslova Francuske Bernar Kušner reagovao je slično mnogim ljudima iz politike kada se nađu pred nezgodnim pitanjem. Cinizam, prepotentnost, zbijanje neukusnih šala, pa čak i vređanje. Veliki diplomata izgubio je takt na neočekivanom mestu i pokazao svoje pravo, sada će mnogi pomisliti, ostrašćeno lice. Da je novinar bio uporniji, možda bi „zaradio“ i jednu vaspitno-popravnu ćušku. Nešto svojstveno mnogim ekstremno desno orijentisanim političkim likovima. Ne zna čovek šta je to žuta kuća. Nešto slično kao kad čovek iz srpskog fudbala kaže da ne zna šta je to igra „tri za tri“.

Nije to bio prvi skandal Kušnera niti će biti poslednji. Nije to ni prvo ni poslednje nezgodno pitanje koje će dobiti. Naravno, to mu ni izbliza ne može biti opravdanje za postupak koji je napravio na Kosovu. Nikoga, pogotovo on, nema pravo da šalje na pregled kod lekara. Njegova je pozicija takva da bi trebalo uljudno da odgovori na svako novinarsko pitanje, koliko god da je škakljivo. Međutim, ne, dozvolio je sebi da dovede u pitanje sliku, kakva god da je u Srbiji, o poziciji Francuske prema ovim prostorima. Neizbežno će javnost ove zemlje takav istup izdići na viši nivo od sukoba sa jednim novinarom. Da li bi isti gaf napravio u Beogradu? Teško je u to poverovati. Obavio je svoju misiju vršenja pritiska u Beogradu, pa je s dovoljne kosovske udaljenosti došao u priliku da, nije preterano reći, preko jednog novinara, postavi Srbiju na svoje mesto. Čemu sav trud francuskog ambasadora da izgradi pozitivan imidž o svojoj zemlji uprkos njenom pozicioniranju u rešavanju balkanskih problema? Ko će sad da mu poveruje da pričamo o dve prijateljske zemlje? Da li smo uopšte i bili tako prijateljski nastrojeni kao što se to neretko pominje?

Najmanje što se očekuje od države Francuske jeste da primora Kušnera da se javno izvini za svoj postupak, jer on to svojevoljno sigurno neće uraditi. Ne bi bilo preterano reći da bi to mogao da uradi i predsednik Nikola Sarkozi lično. A gde je reakcija srpskih vlasti?