Ovih dana pojavile su se dve vesti, odvojene, a čvrsto povezane uzročno-posledičnim vezama koje objašnjavaju našu skorašnju ekonomsku prošlost, sadašnjost, a nažalost i budućnost.
U prvoj su podaci iz statističkog priručnika Bečkog instituta za međunarodnu ekonomiju koji prati ekonomije zemalja Centralne i Istočne Evrope.
U nekim od njihovih tabela vidi se da je u 2018. godini standard Srbije (meren BDP-om po paritetu kupovne moći po stanovniku) na manje od 40 odsto proseka 28 zemalja EU.
Ostale zemlje u regionu tzv. Zapadnog Balkana su još dalje od EU i pored Ukrajine i Moldavije to je najsiromašniji deo Evrope. Druga vest je da su timovi Ujedinjenih nacija, Kancelarije Saveta Evrope, Misije OEBS-a i Delegacije Evropske unije u Srbiji u zajedničkom saopštenju naveli su podatke Evropskog zavoda za statistiku da našu zemlju mesečno napušta 4.000 ljudi, a godišnje oko 51.000 i to uglavnom mladih glasa nogama protiv ovakvog stanja.
Paradoksalno, ovo blagotvorno deluje na pad nezaposlenosti, a još paradoksalnije i na povećanje BDP-a po stanovniku, pošto se broj stanovnika smanjuje.
Ali nije samo sadašnje siromaštvo razlog takvog egzodusa mladih, radno sposobnih, često i školovanih ljudi, već su to i perspektive. Niko nema kristalnu kuglu da vidi kako će biti sutra, ali zato imamo podatke od juče na osnovu kojih možemo doći do nekih zaključaka.
A šta se može zaključiti o budućnosti ako znamo da se u poslednjih osam godina standard građana Srbije u odnosu na standard građana Evropske unije nije pomerio ni za jotu. Ni makac. Ako je tako bilo prethodnih osam šta nam garantuje da će sledećih osam godina biti bolje.
U ovoj i prošloj godini privredni rast kao da se malo otima, ali nama su prema računicama međunarodnih finansijskih institucija potrebne decenije prosperiteta da bismo pristigli razvijene zemlje.
Ekonomisti koji se bave uzrocima uspeha nekih naroda i neuspeha drugih u pravljenju države i društva ističu značaj institucija i inkluzivnog rasta.
To znači da korist od napretka društva bude podeljena na što širi sloj ljudi, a ne da napredak otmu privilegovane interesne grupe pre svega pomoću državnog aparata. To je otprilike i definicija zarobljene države, a opet zarobljena država isključuje dugoročni napredak.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
