Premijer Srbije Aleksandar Vučić pre nekoliko nedelja je izjavio da mu globalne teme koje se tiču visoke politike svetskih državnika nisu bliske i da, kada ga pitaju o njima, najviše voli da odgovori u jednoj rečenici i da se zatim prebaci na njemu bliža pitanja unutrašnjih reformi koje Srbija preduzima.
Koliko to može biti opasno, pokazuju tri nedavna međunarodna događaja, koja naoko nemaju baš nikakve veze sa Srbijom, a koja uprkos tome prete da ozbiljno uzdrmaju temelje na kojima je Vlada zamislila da izgradi svoje reforme.
Prvi događaj je bio ukrajinski rat. Jedino o čemu je naša država vodila računa u tom sukobu bilo je kako da ne uvredi ni EU ni Rusiju po pitanju sankcija, pa nam se na kraju dogodio Južni tok. Tačnije, nije se dogodio. Srbija, veliki ruski partner, ostavljena je da se bez bilo kakvog upozorenja bori sa činjenicom da je preko noći ostala bez 200 miliona evra godišnjeg prihoda od tranzitnih taksa i bez hiljada radnih mesta koja je trebalo da budu stvorena izgradnjom Južnog toka.
Drugi događaj je pobeda Sirize u Grčkoj. Levičarski trijumf na prvi pogled nema mnogo veze sa nama, osim emotivnog naboja koji su mnogi osetili zbog „prsta u oko“ upućenog nemačkoj fiskalnoj „stezi“ i, generalno, evropskoj administraciji. Onda nam se dogodila luka Pirej, koju je trebalo da kupe Kinezi. Oni koji bi trebalo da kreditiraju i grade brzu prugu Beograd–Budimpešta, a kasnije i južnu prugu do Makedonije. Bez pirejske luke Kini naša pruga možda i ne treba, jer je njihov cilj da robu iz svoje države brodovima dopreme do Grčke, a odande vozovima do zapadne Evrope kroz Srbiju. Siriza, radikalna levičarska stranka, nije rada da grčke luke prodaje bilo kome, pa ovaj posao sada visi o koncu. Dakle, drugo iznenađenje vredno stotine miliona evra.
Treći događaj je odluka Švajcarske narodne banke da odblokira kurs franka. Drastičan skok „švajcarca“ oterao je više od 20.000 srpskih porodica u očaj, a država već dve nedelje nema nikakav stav o tome, iako je sam premijer prvo rekao da je taj događaj sličan elementarnoj nepogodi.
Sva ova dešavanja jasno potvrđuju očiglednu činjenicu da Srbija nije ostrvo – geografski, politički i ekonomski. Zasnivanje ekonomskog razvoja na poslovima od globalnog značaja, bez istovremenog dubokog razumevanja i uračunavanja globalnih interesa i sukobljenih politika, vodi ovakvim šokovima.
Koji je srpski plan za dostizanje energetske bezbednosti? Prati li neko sunovrat grčkih banaka na atinskoj berzi? Koji nam rizici prete od Islamske države? Šta će biti ako levica pobedi i u Španiji i Portugalu? Šta ako Velika Britanija istupi iz EU? Srbija bi već danas trebalo da sama sebi odgovara na ova pitanja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
