Grenelova misija

Njegova „prva misija“ uglavnom je pokrivena koprenom tajne, budući da su javnosti preneta samo štura saopštenja posle njegovih susreta sa sagovornicima. Ali, stiče se utisak da će Grenel nastupiti pragmatično u narednoj fazi pregovora o Kosovu, koja se smatra odlučujućom za rešenje tog višedecenijskog problema.

Znakovito je da je nakon razgovora Grenela i predsednika Srbije Aleksandra Vučića saopšteno da Trampova administracija smatra da ekonomski razvoj predstavlja ključni deo za obezbeđivanje trajnog mira. Takvom porukom potvrđeno je ono o čemu se uveliko govorka iza „diplomatskih kulisa“ – da je Zapad, predvođen Amerikancima, spreman da odobriti „izdašnu“ finansijsku pomoć i projekte Beogradu i Prištini, ukoliko sporazum bude postignut u što kraćem roku. To je indirektno potvrdio predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež, koji je za RTS izjavio da mu je Grenel preneo da se i u Prištini najpre sastao sa predstavnicima poslovne zajednice i da američki izaslanik „želi da objasni ekonomske posledice nerešavanja“ kosovskog pitanja „u budućnosti“. Kako je istakao Čadež, „mi se slažemo da, ako ne rešimo ovo pitanje, naše ekonomije nemaju veliku perspektivu za rast“.

Prema tvrdnjama diplomata, Vašington želi da se „kosovski čvor“ rasplete „korekcijom granica“, što je prihvatljivo srpskim vlastima, predvođenim Vučićem, koji i dalje izbegava odgovor na pitanje novinara šta je njegov plan za Kosovo. S druge strane, sudeći prema prvim izjavama favorita za novog kosovskog premijera Aljbina Kurtija biće teško ubediti Prištinu da pristane na opciju „podela u zamenu za priznanje“. Kurti, koji nikada nije krio da mu je bliska ideja ujedinjenja Kosova i Albanije, odnosno da sanja o „velikoj Albaniji“, teško da će odustati od svog cilja. Na izjave lidera Samoopredeljenja već je reagovao srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, napominjući da bi princip koji zagovara Kurti „važio i za druge narode na Balkanu, pre svega za Srbe“.

Ostaje pitanje da li će Bela kuća uspeti da nagovori „neposlušnog“ Aljbina Kurtija da promeni mišljenje. Ipak, imajući u vidu velike ekonomske nedaće sa kojima se suočava Kosovo, moguće je da će i on na kraju „pokleknuti“ i prihvatiti ekonomsku „ponudu koja se ne odbija“, u zamenu za normalizaciju odnosa sa Beogradom. To bi predstavljalo ogroman „spoljnopolitički poen“ za Trampa, koji želi da dobije drugi predsednički mandat na izborima naredne godine.