Sredinom šezdesetih godina, grupa engleskih producenata dolazi na pregovore oko snimanja filma kod direktora Avala filma, inače oficira unutrašnje bezbednosti. Oni ga pitaju da li može da im garantuje uslove za snimanje, na šta dobijaju pozitivan odgovor.
Zatim ga pitaju da li može da garantuje da u toku snimanja neće biti rata u Jugoslaviji. On uzima telefon, obavlja kratak razgovor, zatim poziva sekretaricu i diktira joj sledeće pismo: „Kao direktor Avala filma, garantujem da u toku snimanja ovog filma neće biti rata u Jugoslaviji“. Pismo potpisuje i predaje zaprepašćenim Englezima! U zemlji u kojoj je komunistička vlast podržavala kinematografiju, sve je moglo da se desi – ili da se spreči.
U zemlji u kojoj demokratska vlast ne podržava kinematografiju, a gorepomenuti Avala film je pred likvidacijom, srpski ministar policije ugostio je „kralja lopova“ – tačnije – premijer Ivica Dačić primio je holivudskog glumca Kevina Kostnera. To je četvrti holivudski „star“ u nizu koji je seo na Dačićev „kanabe“. Pre toga, predsednik srpske vlade je u Guču vodio „kralja mamba“ Armanda Asantea, ćaskao je sa Ralfom Fajnsom, a sa Majklom Medsenom razmenio je i poklone – glumac je od premijera dobio flašu „Stare sokolove rakije“, a premijer se obradovao glumčevoj knjizi poezije dražesnog naslova „Goreti u raju“.
Pre no što je postao premijer, Dačić se od glumaca družio samo sa Batom Živojinovićem, stranačkim kolegom, a jednom je bio na snimanju serije „Selo gori, a baba se češlja“. I činilo se da ga film mnogo ne interesuje – kao što ga i ne interesuje – jer je njegova Vlada za nove filmove namenila sumu od oko nula dinara. Dačić, moguće, voli da gleda pokretne slike, ali ne voli da ih snima. S druge strane, voli da se slika s glumcima. Drug Tito, opet, obožavao je da gleda filmove, ali voleo je i da ih snima – o slikanju sa raznim Bartonima i Brinerima da i ne govorimo – pa je SFRJ u to vreme nazivana „istočni Holivud“. Dok se Srbija u ovom trenutku pre može nazvati „Holivud za slikanje“.
Srpska kinematografija faktički ne postoji. Imovina Avala filma verovatno će na rasprodaju. Iz kultnog bioskopa „Kozara“ majstori marljivo iznose stari nameštaj i šut, jer će ovaj prostor uskoro postati supermarket. Čini se da srpsku kinematografiju može spasiti jedino Brus Vilis, u šestom nastavku „Umri muški“. Naravno, ako dođe da nas spasava, prvo će morati kod Dačića. A kad ga Vilis bude pitao kakvo je stanje u srpskom filmu, Dačić će mu pod nos poturiti foto-album. „Ovo sam ja sa Asanteom… ovaj sa flašom rakije je Medsen… Ralfa Fajnsa sigurno znate… i za kraj – veliki Kevin Kostner. Eto, druže Vilis, to vam je stanje u srpskoj kinematografiji. Imamo velike glumce, velikog premijera, ali nemamo para“, reći će Dačić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
