Ima se, ne može se

Dok ih sa cenom nisu doveli do granice izdržljivosti, ili bolje reći iznemoglosti. Da li je 160 dinara za litar dizela bio okidač, tek danima unapred najavljen protest eskalirao je na ulicama svih većih gradova, auto-putevima, u petak po podne. Ujedinila se Srbija u trenutku, na trenutak. Pravi socijalni bunt, tako je to izgledalo. Logična pobuna naroda koji prima jako male plate, gotovo najmanje u regionu i od tih plata izdvaja za gorivo najviše u regionu. Pa i šire.

Ali, usledio je obrt, gotovo očekivan. Pobunjenici su postali marionete opozicije, a predstavnici vlasti tri dana neprekidno bruje o teoriji zavere da iza svakog ko je parkirao automobil ova dva dana stoji lider neke od mnogobrojnih opozicionih partija u Srbiji. Ministar vojni Vulin je prvi akciju video kao „ukrajinski scenario“ od pre pet godina, ministar policije Nebojša Stefanović zabrinuo se za „ugrožavanje prava drugih građana“ od strane „jednog broja veoma neodgovornih ljudi“. Najljući među svima, ipak, bio je predsednik države. Za Aleksandra Vučića je ceo događaj „politički organizovan“ i iza njega stoji opozicija i lideri koje poimence nabraja.

„Kako niko da kaže: ‘Alal vera, Vučiću, imamo najjeftiniji hleb u regionu’? Ili da pogleda cenu struje. A o gorivu nam govore oni koji su prodali Naftnu industriju Srbije“, rekao je juče.

Ako se, ipak, priča obrne na onu stranu na koju bi je jedino i trebalo obrnuti – ekonomsku, onda lufta ima. I da se država isprsi i da se pomogne vozačima. Agresivan nastup vlasti, međutim, ne ostavlja prostor za razmišljanje da bi tako nešto moglo da se desi. I dok vozači u Srbiji za litar dizela moraju da se izdvoje 43 dinara više nego u Makedoniji, oni koji barataju brojkama znaju da ovdašnja vlast samo na ime akciza ubira popriličan prihod koji se meri milijardama, i da država i te kako ima mogućnosti da nešto učini.

Makar privremeno da smanji te akcize. Uostalom, kada su one podignute, bila je kriza, bio je to jedan od načina kako da se napuni budžet. Kriza je valjda sada, da ne podsećamo mi vlast koja nas stalno podseća na to prošla, a budžet je pun. Ima se odakle.