Da li je vreme da se srpska privreda transformiše iz šrafciger industrije u kojoj jeftina radna snaga sklapa delove, veže kablove, šije po porudžbini, dok se glavni novčani tokovi odvijaju u inostranstvu, a zarada sliva matičnim kompanijama?
Od početka ove godine sve češće se mogu čuti najave državnih zvaničnika da žele da se Srbija otrese imidža države jeftine radne snage i počne da privlači visokotehnološke kompanije i njihove istraživačko-razvojne centre koji bi zapošljavali inženjere. Drugim rečima da srpska privreda počne da zarađuje znanjem, a ne rukama.
Do sada se Vlada svesrdno trudila da privuče onu drugu proizvodnju, onu kojoj se isplati da plaća minimalac od 200 evra radnicima u Srbiji nego da kupuje robote, a i kako se ne bi isplatilo kad ni na tih 200 evra faktički ne plaćaju poreze ni doprinose pošto su dobili subvencije po radnom mestu. Prema nekim analizama u poslednjih 10 godina od 406 miliona evra subvencija, samo dva miliona su otišla za visokotehnološke kompanije. Premijerka Ana Brnabić je najavila preokret i da će država ove godine uložiti 65 miliona evra u IT sektor.
Ovo svakako izgleda kao dobra vest, samo što ima jedno „ali“. Srpski IT sektor je prethodnih godina eksplodirao, mnogi tvrde, upravo zato što država nije obraćala pažnju na njih. Nekada je Ronald Regan govorio: „Pogled vlasti na ekonomiju mogao bi se sumirati ukratko sa: Ako mrda, oporezuj. Ako nastavi da mrda, reguliši. I ako prestane da mrda, subvencioniši ga.“ Izgleda da se baš ovoga plaše naši ajtijevci, od kojih neki beleže i svetske uspehe sa svojim rešenjima. Naime, pre mesec dana digla se programerska kuka i motika kada je obelodanjeno da država sa 9,5 miliona evra subvencioniše Kontinentalov istraživački centar u Srbiji koji treba da zaposli 500 inženjera. Deluje sad da se narodu ne može ugoditi, ne valja kad se subvencioniše šrafciger industrija, ne valja ni kad se daju pare za haj-tek. A objašnjenje je jednostavno, pošto na tržištu fali programera, neki kažu čak i 30.000 njih, država faktički plaća nemačkoj firmi da preotme softverske inženjere domaćim kompanijama. I eto, čak i kada država želi da krene u dobrom pravcu, napravi grešku u koracima. Ostaje nam da se nadamo da će u budućnosti biti pametniji, ali još više da počne da se bavi svojim poslom, kao na primer da na vreme pošalje poreska rešenja paušalcima (među kojima je tušta i tma programera).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
