Verujemo da naši čitaoci vrlo dobro znaju šta je karikatura, na koji način i kome se obraća, ali ovo malo podsećanje bilo je neophodno zbog sve učestalijih javnih napada na karikaturiste, koji zbog svojih crteža bivaju nazivani mrziteljima Vučića, Srbije i njenih građana. Kako su krenuli da ih tretiraju u prorežimskim medijima, uskoro bi mogli da postanu i državni neprijatelji broj jedan.

„Neizlečivo zaraženi mržnjom prema aktuelnoj vlasti i Aleksandru Vučiću uredništvo NIN-a objavilo je na naslovnoj strani novog broja više nego odvratnu karikaturu na kojoj je predsednik Srbije predstavljen potpuno nag u bračnom krevetu sa kartom Republike Srbije“, prilično smešno zvuči ova tvrdnja Informera ali ne treba olako odbaciti njegov uticaj na duboko indoktrinirano biračko telo SNS-a koji jezik ironije i satiru razume jedino na način na koji im ovaj tabloid to interpretira. A kad 100 puta nekog nazivate mrziteljem i neprijateljem, pa… zaključite sami.

Danasov karikaturista Predrag Koraksić Coraks nedavno je rekao da Ima dosta onih koji ne razumeju karikature i pojasnio: „Vučić je pomešao prostitutku sa striptizetom, LJilja Smajlović isto jednom nije shvatila da je nisam nacrtao kao vešticu. A kada je reč o statusu karikaturista, e to zavisi od toga imamo li slobodu štampe. Somborac radi, Duško Petričić može da radi onako kako misli da treba. Ali, u suštini, nema prostora za karikaturiste. Za tu vrstu političke karikature koju mi radimo ima vrlo malo mesta u medijima. A i ti mediji u kojima može da se objavljuje su jako siromašni. Nemaju para.“

A kada objave karikaturu koja je po vlast najosetljivija, gde je glavni akter Vučić, onda su na udaru tabloida, koji imaju para i podršku te iste vlasti da udare najniže. Popljuju i izvređaju. I još pritom traže izvinjenje od karikaturista i urednika koji su njihove radove objavili. Karikatura je, gospodo, sloboda govora. Svojevrsni vid izražavanja stavova, pa i političkih. Ne vređa nikoga, a ako se iko nađe prozvanim, to je zato što je „ubola“ u temu, a ne uvredila.

Nisu naši karikaturisti ni približno provokativni kao kolege iz Šarli ebdoa, ali su zato njihovi tabloidni „tumači“ komičniji od Pajtonovaca.