Neko je izračunao da je u ovom trenutku u parlamentu Srbije više od 80 poslanika čije stranke nisu uspele da pređu cenzus na beogradskim izborima.
I zaključio da bi recimo, i to, moglo da posluži kao sasvim zgodan izgovor lideru vladajuće SNS Aleksandru Vučić da raspiše vanredne parlamentarne izbore. Kao što on može bez problema da nađe i bilo koji razlog vezan ili nevezan za Skupštinu. I to ne bi bila šansa opozicije već dalje obesmišljavanje izbora. I u ovom trenutku pravo je pitanje samo jedno – koliko je Vučić spreman da ide daleko u oduzimanju smisla politici? Da li postoji momenat kada će on usporiti u naletu obesmišljavanja političkog i pretvaranja političkog u lično? Da li je vođen procenom da onemogući opoziciji ono što su sami naprednjaci kao opozicija imali? Ili to više nema nikakve veze, važan je samo rušilački efekat.
Prema datom stanju u Skupštini Srbije, čini se da taj momenat usporavanja ne postoji. Ovaj saziv je na pola svog mandata puka pozornica za pojedinačne neurotične ispade i za negativnost sa nagoveštajima nasilja. Pozornica, na kojoj opozicija ne može da napravi nikakvu političku platformu, delom zato što i sama podleže neurozi i negativnosti. Ali, još većim delom zato što trpi potpuno neverovatan pritisak vladajuće većine. Trebalo bi proveriti, ali sasvim je moguće da će Srbija ući u svetsku političku istoriju po tome što je komotna vladajuća većina proglasila opstrukciju, predlaganjem bezbrojnih amandmana na sopstvene zakone. U Srbiji većina opstruiše manjinu skraćujući joj pravo na izlaganje i diskusiju. I što je možda još i poraznije, opozicija nije u stanju da takav naopak način političke borbe usmeri protiv SNS – kao što je Persej usmerio štit prema Meduzi, kao ogledalo. Dakle, da pokaže javnosti pravi odraz te vlasti.
Umesto toga, opozicija diskutuje sama o sebi, da li da napušta parlament, da li je to vrsta vanrednog stanja jer znači izlazak na ulicu, kao da ih je već neko optužio za skupštinski državni udar. Opozicija pokazuje manjak demokratskog kapaciteta – a to je da se šefovi opozicionih poslanika sastanu, dogovore šta će, i drže tog dogovora. Sve dok to ne uspeju, dok jedni drugima objašnjavaju ko je pravi, a ko lažni Vučićev protivnik, biće plen na milost i nemilost „jastrebovima“ ili „strašilima“ iz SNS, kako im je draže da nazivaju one koji kljucaju građane Srbije u zdrav mozak, prilikom svakog TV prenosa zasedanja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
