Ko to kupuje hotele

Pažnju javnosti, umorne od mnogih tema o prodaji državne imovine u bescenje, neće verovatno ozbiljnije da okupira ni činjenica da je navodno potraživanje „teško“ gotovo dva miliona evra, prijavila firma Fil Šar, registrovana u Austriji, koja je do 2007. zajedno sa hotelom Slavija organizovala igre na sreću, ali da se iz partnerstva povukla jer je izgubila dozvolu za rad. Ona je sada bez imovine, prometa i zaposlenih. Poznato je samo to da je prvog vlasnika, nakon što je ubijen sa više od 20 hitaca u beogradskom naselju Dedinje, po ostavinskom postupku zamenila njegova supruga, koja je postupak naplate i pokrenula. Državnim organima signal za uzbunu nije ni to što dug još kroz sudski postupak nije nedvosmisleno utvrđen, jer su inicijalnu odluku u arbitraži, ekonomskom analizom bez veštačenja, doneli – pravnici. Ni niska procena vrednosti za hotel koji nije zapuštena ruina, već se nalazi na elitnoj lokaciji, radi a 200 zaposlenih ostvaruje godišnji promet od tri miliona evra.

I radnici i poslovodstvo tvrde da Fil Šaru ne duguju za ulaganja, jer su davno isplaćena, da je sve farsa, od načina formiranja arbitraže do toka sudskih postupaka, kao i da se prodaja priprema za određenog „važnog kupca“. Otud je, ubeđeni su, tako sinhronizovano delovanje institucija u proceduri otimanja hotela, koja ne bi bila moguća bez podrške nekih struktura unutar sistema. Tome u prilog ide „diskrecija“ javnog izvršitelja, koji kaže kako su njegovi poslovi – tajna. Pridodaje mu se i „opušten“ stav Ministarstva privrede, nadležnog za privatizaciju ovog kompleksa, koje se ne uzbuđuje zbog toga što se bitno smanjuje vrednost državne imovine i što će umesto prihoda u budžet, novac od prodaje završiti u nečijem privatnom džepu. U Ministarstvu kažu da „nemaju zakonska ovlašćenja da preduzimaju bilo kakve mere u pogledu predmetnog izvršnog postupka“. To jeste tačno, jer svi znaju da je pravosuđe u Srbiji nezavisno i samostalno. A možda je nešto trebalo preduzeti pre nego što je postupak stigao do izvršnog?