Ne prođe dan da Ivica Dačić ne zavapi protiv vanrednih izbora. Što nije čudno, s obzirom na to da zna da posle njih više neće biti premijer. A možda ni predsednik SPS. Naravno, nije Ivica naivan, pa se pritom redovno „kači“ za Aleksandra Vučića, slobodno interpretirajući njegove enigmatične izborne izjave. „Vučić i ja smo se dogovorili“, „Čuli ste Vučića“, „Pa i Vučić je rekao“ i tako dalje i tome slično. Jer, zna Dačić da odluka zavisi samo i isključivo od PPV-a. Od njegove procene, koja će se zasnivati na preciznom merenju ko zna koliko i kakvih faktora.
Bilo bi naivno misliti da Nebojša Stefanović, Zorana Mihajlović, Zoran Babić i ostali iz SNS svoje poruke o potrebi prevremenih izbora emituju bez Vučićevog odobrenja. To ne mora da važi za Tomislava Nikolića, koji se, s pozicije šefa države, nedavno pridružio školi mišljenja da je Srbiji „potrebna bolja vlada“, i da „građanima treba dati šansu“ da na čelo vlade dođe „onaj koga najviše žele“, Vučić to jest.
Ova politička igranka će, srećom, kratko trajati. Parlamentarni izbori će biti zajedno s beogradskim, dakle 9. ili 16. marta, ili ih neće biti bar do decembra. Međutim, bilo bi dobro i za stabilnost države i za reforme društva i za bilo kakav napredak ekonomije da se izborna priča odmah, koliko danas okonča. Ovako ili onako. Sve dok traje stanje neizvesnosti državni službenici, na primer, neće davati svoj maksimum jer ne znaju koliko će ostati, oni i njihovi šefovi ministri, na trenutnim funkcijama. Autoritet premijera je duboko podriven, što je loše za rad vlade, a u stanju kad se u državi ne zna šta sutra donosi ne treba očekivati ni taj toliko željeni dolazak investitora. Poražavajući ekonomski parametri na stranu.
Ono gde je Dačić u pravu, bez obzira na svoje u suštini vrlo egoistične, lukrativne motive, jeste da je svaki dan potrošen na spekulacije o vanrednim izborima ujedno dan protraćen za Srbiju. Neophodno je da se ova igranka završi. Odmah. Neophodno je da Aleksandar Vučić donese odluku. Odmah. Da se u martu ide na izbore ili da ta priča konačno prestane i da se svi u državnom aparatu, od vrha vlade do mlađih referenata, potpuno fokusiraju na rad. Prioriteti su jasni. Ekonomske reforme, promene društva u skladu sa evropskim standardima i, u tom kontekstu, što kvalitetniji i brži pristupni pregovori sa EU. Da li su Vlada i Skupština Srbije sposobni za to? E, od odgovora na to pitanje treba da zavisi odluka o izborima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
